Рак у организму настаје када оштећене ћелије почну да се неконтролисано деле и тако настају чворићи или масе ткива које зовемо тумори (осим случаја леукемије када долази до превелике деобе белих крвних зрнаца). Тумори могу да расту и да ометају нормалну функцију дигестивног, нервног и циркулаторног система, и могу да ослободе хормоне који утичу на целокупан
организам. Тумори који су на једном месту и имају ограничен раст зову се бенигни.
Много опаснији су малигни. Они настају на два начина:
1. канцерогене ћелије се крећу кроз крвни и лимфни систем, и тако
уништавају здраво ткиво. Овај процес се назива инвазија.
2. ћелије се деле неконтролисано и тумор расте, успут стварајући нове
крвне судове како бих се хранио. Овај процес се зове ангиогенеза.
Када се тумор успешно шири на остале делове тела и растем уништавајући околно ткиво, онда је он метастазирао. Овај процес се зове матастаза, и то је једно озбиљно и тешко излечиво стање. Углавном се лечење базира на ублажавању симптома.
У 2007. години рак је однео око 7,6 милиона живота широм света. Лекари који покушавају да лече ову опаку болест називају се онколози.
Шта изазива рак?
Рак је на крају резултат не контролисаног раста ћелија које не умиру. Нормалне ћелије у телу прате одређен ред раста, дељења и умирања. Програмирана смрт ћелије зове се апоптоза, и када овај процес не функционише, настаје рак. Насупрот нормалним ћелијама, ћелије рака немају програмирану смрт и нон-стоп расту и деле се. Тако настају масе атипичних ћелија чији раст измиче контроли.
ГЕНИ - ДНК типа
Ћелије могу да не контролисано расту ако је њихов ДНК оштећен или мутиран, самим тим оштећујући гене који су укључени у ћелијску деобу. Четири типа гена су одговорни за процес ћелијске деобе: онкогени одређују када се ћелије деле, тумор супресор утиче на ћелијску деобу, одређени гени утичу на апоптозу и "наређују" ћелији да се убије ако је оштећена њена функција, и ДНК (гени за поправку) дају инструкције ћелији да поправи оштећен ДНК (да би могла да апоптозира).
Рак настаје када ћелијски ген мутира и онемогући поправку оштећене ДНК, и ћелија не може да изврши само убиство (апоптоза). Слично овоме, рак је резултат мутације која инхибише онкоген и онемогућава функцију тумор супресора. Такав утицај изазива не контролисан раст ћелија.
КАНЦЕРОГЕНИ
Канцерогени су врста супстанци које су директно одговорне за оштећење ДНК, што помаже настанку и развоју рака. Дуван, азбест, арсеник, радијација као што су гама и Х зраци, сунце и једињења у издувним гасовима моторних возила су примери канцерогена. Када је наше тело изложено канцерогенима, слободни радикали се форимирају и тако покушавају да украду електроне из других молекула у телу. Ови слободни радикали оштећују ћелије и ометају њихову нормалну функцију.
ПОРОДИЧНА НАСЛЕДНОСТ
Рак може настати због генетске предиспозиције која потиче из породице. Могуће је да се родимо са генетском мутацијом (која изазива рак) или са грешком у гену (представља статистички већу вероватноћу за настанак рака касније током живота).
ДРУГИ МЕДИЦИНСКИ ФАКТОРИ
ПОРОДИЧНА НАСЛЕДНОСТ
Рак може настати због генетске предиспозиције која потиче из породице. Могуће је да се родимо са генетском мутацијом (која изазива рак) или са грешком у гену (представља статистички већу вероватноћу за настанак рака касније током живота).
ДРУГИ МЕДИЦИНСКИ ФАКТОРИ
Како старимо, повећава се број могућих канцерогених мутација у сопственим ДНК. Тако да су године старости један од фактора ризика за настанак рака. Неколицина вируса је повезано са настанком рака, као што су: хумани папилома вирус (изазива рак грлића материце), хепатитис B и C (рак јетре) и Епштен-Баров вирус (изазива рак у детињству). HIV и било шта друго што слаби имуни систем - инхибише телесну способност да се бори са инфекцијама и повећава шансе за стварање рака.
СИМПТОМИ РАКА
Симптоми рака варираију и зависе где је рак локализован, где се шири и колико је велик тумор. Неке врсте раке се могу осетити (палпација) или видети кроз кожу - чворић на грудима или тестисима може бити индикатор за рак на тим местима. Рак коже (меланом) је уствари промена на брадавици или младежу. Неке врсте рака усне дупље манифестују се са белим печатима унутар ње или белим местима на језику.
Остале врсте малигних болести имају симптоми који су физички мање очигледни. Неки тумори мозга теже испољавају симптоме у раној фази болести што утиче на важне когнитивне функције. Рак панкреаса је обично мали да изазове симптоме док неизазове бол притискајући околне нерве или омета нормалну финкцију јетре, па може изазвати жутило коже и беоњача - жутица. Симптоми такође могу настати због раста тумора, притискајући друге органе и околне крвне судове. На пример, рак колона има симптоме као што су: затвор, дијареја и промена у количини столице. Рак мокраћне бешике и простате узрокује промене као што су учестало или ретко мокрење.
Када ћелије рака користе телесне енергију и поремете нормалну хормонску функцију, могући су симптоми попут: грознице, умор, претерано знојење, анемија, и не објашњив губитак телесне тежине.
Када се рак прошири или метастазира, могу се појавити додатни симптоми у метастазним подручијима. Натечени и увећани лимфни чворови су први од симптома који се јављају на почетку. Ако се рак прошири на мозак, пацијент може имати главобољу, вртоглавицу и нападе (сличне епи нападима). Ширећи се на плућа може да проузрокује кашаљ и поремећено дисање. Поред тога, јетра може бити увећана, јавља се жутица, појава болова у костима, оне су крте и лако ломљиве. Симптоми метастазирања на крају зависи од места где се рак проширио.
КЛАСИФИКАЦИЈА
Потоји 5 великих група:
1. карцином који захвата ћелије које покривају унутрашње и спољашње делове тела као што су плућа, груди и дебело црево.
2. Сарком захвата ћелије костију, хрскавице, масног ткива, везивног ткива, мишића и другаих потпорних ткива.
3. Лимфом захвата лимфне чворове и ткиво које учествује у одбрани организма.
4. Леукемија - настаје у костној сржи и накупља се у крвотоку.
5. Аденоми - захватају штитну жлезду, хипофизу, надбубрежну жлезду и осталo жлездано ткиво.
Како би разликовали ткиво које рак захвата постоје различити префикси у њиховом називу:
Симптоми рака варираију и зависе где је рак локализован, где се шири и колико је велик тумор. Неке врсте раке се могу осетити (палпација) или видети кроз кожу - чворић на грудима или тестисима може бити индикатор за рак на тим местима. Рак коже (меланом) је уствари промена на брадавици или младежу. Неке врсте рака усне дупље манифестују се са белим печатима унутар ње или белим местима на језику.
Остале врсте малигних болести имају симптоми који су физички мање очигледни. Неки тумори мозга теже испољавају симптоме у раној фази болести што утиче на важне когнитивне функције. Рак панкреаса је обично мали да изазове симптоме док неизазове бол притискајући околне нерве или омета нормалну финкцију јетре, па може изазвати жутило коже и беоњача - жутица. Симптоми такође могу настати због раста тумора, притискајући друге органе и околне крвне судове. На пример, рак колона има симптоме као што су: затвор, дијареја и промена у количини столице. Рак мокраћне бешике и простате узрокује промене као што су учестало или ретко мокрење.
Када ћелије рака користе телесне енергију и поремете нормалну хормонску функцију, могући су симптоми попут: грознице, умор, претерано знојење, анемија, и не објашњив губитак телесне тежине.
Када се рак прошири или метастазира, могу се појавити додатни симптоми у метастазним подручијима. Натечени и увећани лимфни чворови су први од симптома који се јављају на почетку. Ако се рак прошири на мозак, пацијент може имати главобољу, вртоглавицу и нападе (сличне епи нападима). Ширећи се на плућа може да проузрокује кашаљ и поремећено дисање. Поред тога, јетра може бити увећана, јавља се жутица, појава болова у костима, оне су крте и лако ломљиве. Симптоми метастазирања на крају зависи од места где се рак проширио.
КЛАСИФИКАЦИЈА
Потоји 5 великих група:
1. карцином који захвата ћелије које покривају унутрашње и спољашње делове тела као што су плућа, груди и дебело црево.
2. Сарком захвата ћелије костију, хрскавице, масног ткива, везивног ткива, мишића и другаих потпорних ткива.
3. Лимфом захвата лимфне чворове и ткиво које учествује у одбрани организма.
4. Леукемија - настаје у костној сржи и накупља се у крвотоку.
5. Аденоми - захватају штитну жлезду, хипофизу, надбубрежну жлезду и осталo жлездано ткиво.
Како би разликовали ткиво које рак захвата постоје различити префикси у њиховом називу:
- адено- = жлезде
- хондро- = хрскавица
- еритро- = црвена крвна зрнца
- хамнгио- = крвни судови
- хепато- = јетра
- липо- = масно ткиво
- лимфо- = бела крвна зрнца
- мелано- = промене на кожи (као младежи)
- мијело- = костна срж
- мијо- = мишић
- остео- = кост
- уро- = мокраћна бешика
- ретино- = око
- неуро- = мозак
Рано откирвање рака може да увећа шансе за излечење и преживљавање. Дијагностиковање подразумева анамнезу (као и код осталих болести) и друге процедуре попут: РТГ, ЦТ, МР, ПЕТ и ултразвук. Ове методе откривају где је тумор и које је органе захватио (из околине или метастатски). Такође се користи ендоспокија.
 |
| Магнетна резонанца |
TNM описи воде ка лакшем опису по стадијумима од 0 до 4, где мањи бројеви указују да се рак проширио мање. Већина тумора у фази 1 су излечиви, док већина који
су у фази 4 су не оперативни и не излечиви.
КАКО СЕ ЛАК ЛЕЧИ?
Терапија зависи од врсте рака, стадијуму у ком се налази (колико се проширио), година, здравственог стања и додатних личних карактеристика. Не постоји један лек за рак, већ пацијенти примају комбинацију лекова, и палијативну негу. Још се примењује: операција, радиотерапија, хемотерапија, имунотерапија, хормонска терапија и генетска терапија.
ОПЕРАЦИЈА
Операција је најстарији познат третман за лечење рака. Ако рак није метастазирао, могуће је постићи излечење хируршким одстрањењем канцерозног ткива. Ово се често ради код рака простате, груди и тестиса, где се одстрањују поменути органи. Након што се болест прошири, готово је немогуће уклонити све канцерогене ћелије. Мада се операција може користи за отклањање симптома као што су опструкција црева или притисак на кичмену мождину.
РАДИЈАЦИЈА
Радиотерапија уништава рак тако што фокусира високо енергетске зраке на малигне ћелије. Што изазива штету на молекулима и убија ћелије (почине самоубиство). Радио терапија користи високо-енергетске гама зраке који се емитују из посебних метала као што је радијум или високо-енергетски Х зраци које ствара специјална машина. Први третмани зрачењем имали су озбиљне штетне ефекте, зато што зраци оштете нормално, здраво ткиво. Али данас је технологија напредовала тако да се зраци користе знатно прецизније, и не жељени ефекти су сведени на минимум. Радиотерапија се користи као самосталан третман да смањи тумор или униште ћелије рака (укључујући и оне у случају леукемије и лимфома), и користи се у комбинацији са оталим третманима за лечење рака.
ХЕМИОТЕРАПИЈА
Хемиотерапија садржи материје које ометају ћелијско дељење - оштећује њихове протеине или ДНК - тако да ћелија рака начине самоуништење. Осим ћелија рака ови лекови захватају и нормалне ћелије, али оне обично могу да се опораве, а ћелија рака не могу. Хемиотерапија се користи за лечење рака који је проширио или метастазирао, зато што лекови пролазе кроз цело тело. Ово је неопходан третман за неке врсте леукемије и лимфома. Терапија се даје у циклусима како би тело могло да се опорави у међувремену (између доза). Међутим, постоје неки не жељени ефекти ове терапије: губитак косе, мучнина, умор и повраћање. Комбинована терапија често укључује више типова хемиотерапеутика или хемиотерапија са другим терапијама.
ИМУНОТЕРАПИЈА
Имунотерапија има за циљ да помогне борбу имуног система против тумора. Локална имунотерапија представља убризгавање лека на одређено место (где је тумор), на пример да изазове упалу која ће утицати на смањење тумора. Системска имунотерапија делује тако што ослобађа алфа интерферон који може да смањи тумор. Имунотерапија може бити неспецифична када у борби против рака стимулише цео имуни систем, или специфична када имуном систему изричито наређује да уништи ћелије рака. Ова група терапија је ралативно млада, али истраживачи су успели да створе антитела која инхибишу раст тумора дојке. Трансплантација костне сржи такође може бити начин лечења зато што ћелија донора често нападају тумор или ћелије рака код оболелог.
ХОРМОНСКА ТЕРАПИЈА
Неколико врста ракова је повезано са одређеним хормонима, најчешће су то рак дојки и простате. Хормонска терапија је направљена да измени хормонско лучење у организму како би зауставили деобу малигних ћелија или их потпуно уништила. Хормон који се даје код рака дојке делује на смањено лучење естрогена, а код рака простате делује на лучење тестостерона. Такође неке врсте леукемије и лимфома могу бити третирани кортизоном.
ГЕНЕТСКА ТЕРАПИЈА
Циљ генске терапије је да замени оштећене гене са оним који раде, како би рак сасекли у корену - оштећење ДНК. На пример, научници покушавају да замене оштећен ген који шаље сигнале ћелији да се не дели (ген П53) са копијом не оштећеног гена. Друге генске терапије се фокусирају на даљем оштећењу ћелисјке ДНК до тачке када ћелија не може више да функционише. Ово је тек развијена метода у лечењу рака, па још нема конкретних резултата.
ПРЕВЕНЦИЈА
На пример, не пушити дуван и не пити алкохол значајно смањује ризик од неколико врста рака - најчешћи су рак плућа, грла, уста и јетре. Чак и ако сте већ пушач, престанак пушења знатно може да умањи шансе за настанак рака.
Рак коже се превенира тако што се нетреба излагати јаком сунцу, користити шешир и мајицу када смо на сунцу. Исхрана је такође важна. Доктори препоручују дијету са мало масти, и са много свежег воћа, поврћа и интегралних житарица.
Одређена вакцинација може такође бити заштита од рака. На пример, многе жене добију вакцину против хуманог папилома вируса јер је он повезан са раком грлића материце. Вакцина против хепатитиса Б је такође ефективна јел пружа заштиту од хепатитис Б вируса који може узроковати рак јетре.
Превенција рака се може остварити редовним скриниг методама које проналазе мале неправилности или туморе што је раније могуће, чак иако симптома тренутно нема. Палпација дојке, момографија, палпација тстиса и Папа тестови су скрининг методе за откривање различитих врста канцера.
Операција је најстарији познат третман за лечење рака. Ако рак није метастазирао, могуће је постићи излечење хируршким одстрањењем канцерозног ткива. Ово се често ради код рака простате, груди и тестиса, где се одстрањују поменути органи. Након што се болест прошири, готово је немогуће уклонити све канцерогене ћелије. Мада се операција може користи за отклањање симптома као што су опструкција црева или притисак на кичмену мождину.
РАДИЈАЦИЈА
Радиотерапија уништава рак тако што фокусира високо енергетске зраке на малигне ћелије. Што изазива штету на молекулима и убија ћелије (почине самоубиство). Радио терапија користи високо-енергетске гама зраке који се емитују из посебних метала као што је радијум или високо-енергетски Х зраци које ствара специјална машина. Први третмани зрачењем имали су озбиљне штетне ефекте, зато што зраци оштете нормално, здраво ткиво. Али данас је технологија напредовала тако да се зраци користе знатно прецизније, и не жељени ефекти су сведени на минимум. Радиотерапија се користи као самосталан третман да смањи тумор или униште ћелије рака (укључујући и оне у случају леукемије и лимфома), и користи се у комбинацији са оталим третманима за лечење рака.
ХЕМИОТЕРАПИЈА
Хемиотерапија садржи материје које ометају ћелијско дељење - оштећује њихове протеине или ДНК - тако да ћелија рака начине самоуништење. Осим ћелија рака ови лекови захватају и нормалне ћелије, али оне обично могу да се опораве, а ћелија рака не могу. Хемиотерапија се користи за лечење рака који је проширио или метастазирао, зато што лекови пролазе кроз цело тело. Ово је неопходан третман за неке врсте леукемије и лимфома. Терапија се даје у циклусима како би тело могло да се опорави у међувремену (између доза). Међутим, постоје неки не жељени ефекти ове терапије: губитак косе, мучнина, умор и повраћање. Комбинована терапија често укључује више типова хемиотерапеутика или хемиотерапија са другим терапијама.
ИМУНОТЕРАПИЈА
Имунотерапија има за циљ да помогне борбу имуног система против тумора. Локална имунотерапија представља убризгавање лека на одређено место (где је тумор), на пример да изазове упалу која ће утицати на смањење тумора. Системска имунотерапија делује тако што ослобађа алфа интерферон који може да смањи тумор. Имунотерапија може бити неспецифична када у борби против рака стимулише цео имуни систем, или специфична када имуном систему изричито наређује да уништи ћелије рака. Ова група терапија је ралативно млада, али истраживачи су успели да створе антитела која инхибишу раст тумора дојке. Трансплантација костне сржи такође може бити начин лечења зато што ћелија донора често нападају тумор или ћелије рака код оболелог.
ХОРМОНСКА ТЕРАПИЈА
Неколико врста ракова је повезано са одређеним хормонима, најчешће су то рак дојки и простате. Хормонска терапија је направљена да измени хормонско лучење у организму како би зауставили деобу малигних ћелија или их потпуно уништила. Хормон који се даје код рака дојке делује на смањено лучење естрогена, а код рака простате делује на лучење тестостерона. Такође неке врсте леукемије и лимфома могу бити третирани кортизоном.
ГЕНЕТСКА ТЕРАПИЈА
Циљ генске терапије је да замени оштећене гене са оним који раде, како би рак сасекли у корену - оштећење ДНК. На пример, научници покушавају да замене оштећен ген који шаље сигнале ћелији да се не дели (ген П53) са копијом не оштећеног гена. Друге генске терапије се фокусирају на даљем оштећењу ћелисјке ДНК до тачке када ћелија не може више да функционише. Ово је тек развијена метода у лечењу рака, па још нема конкретних резултата.
ПРЕВЕНЦИЈА
На пример, не пушити дуван и не пити алкохол значајно смањује ризик од неколико врста рака - најчешћи су рак плућа, грла, уста и јетре. Чак и ако сте већ пушач, престанак пушења знатно може да умањи шансе за настанак рака.
Рак коже се превенира тако што се нетреба излагати јаком сунцу, користити шешир и мајицу када смо на сунцу. Исхрана је такође важна. Доктори препоручују дијету са мало масти, и са много свежег воћа, поврћа и интегралних житарица.
Одређена вакцинација може такође бити заштита од рака. На пример, многе жене добију вакцину против хуманог папилома вируса јер је он повезан са раком грлића материце. Вакцина против хепатитиса Б је такође ефективна јел пружа заштиту од хепатитис Б вируса који може узроковати рак јетре.
Превенција рака се може остварити редовним скриниг методама које проналазе мале неправилности или туморе што је раније могуће, чак иако симптома тренутно нема. Палпација дојке, момографија, палпација тстиса и Папа тестови су скрининг методе за откривање различитих врста канцера.
Нема коментара:
Постави коментар