уторак, 15. март 2011.

Здр. нега оболелих од пертусиса



            1. Пријава и изолација. Пријава и изолација су обавезни. У зависности од тежине клиничке слике оболели се могу лечити и у кућним условима. За новорођенчад и одојчад је обавезна хоспитализација без обзира на тежину клиничке слике и увек се хоспитализује мајка као пратиоц.
            2. Смештај. Оболели се смештају у сунчану, умерно загрејану просторију са појачаном влажношћу ваздуха, која се често проветрава и која је снабдевена доводом кисеоника у условима свакодневне активности.
            3. Праћење виталних функција. Неопходно је водити листу зацењивања - Пратити нападе кашља и зацењивања, повраћања, уринирања, дефекације и евентуално конвулзија које се могу јавити. И на основу листа имамо увид у тежину клиничке форме болести.
            4. Спроводђење личне хигијене. Лична хигијена се спроводи уобичајено. Неопходно је пружити помоћ у току напада зацењивања која подразумева: када је у питању новорођенче мајка подиже дете, пребацује га преко своје леве подлактице у пределу дијафрагме са лицем на доле, благо га лупка између лопатица, теши га и смирује. Глава је окренута на доле како би при нападу секрет из носа изашао у спољашњу средину, као и повраћајни садржај уколико дође до њега. Ако је дете старије клекне испред неке чврсте подлоге на коју се наслања подлактицама. У току зацењивања може доћи до настанка апноичне фазе у току које је дете црвено, узнемирено, очи су натечене као и капци, вене на челу и врату су увећане, дете је цијанотично и губи пулс. Колика је важна помоћ услед напада кашља и зацењивања толико је важно и збрињавање болесника после напада што подразумева: преглед усне дупље, испирање исте, проверавања да ли има остатака повраћајног садржаја које дете може да аспирира. Окупати дете, пресвући јер у току напада може доћи до не вољне дефекације и уринирања.
            5. Исхрана. Исхрана зависи од узраста. За одојчад хране је у течном стању. Прибор за храњење мора бити стерилан. Старијој деци се даје високо калорична и хиперпротеинска храна и веома је важна рехидратација болесника.
            6. Дијгноза. Поставља се на основу:
·         анамнезе;
·         клиничке слике;
·         епидемиолошких података;
·         лабораторијских анализа.
            Крв се узима за SE и KKS. У крвној слици се јавља лимфоцитоза.        Потврда дијагнозе се ради изолацијом узрочника из слузи дисајних          путева.
            7. Терапија. Подразумева примену:
·         каузалне терапије – антибиотици.
·         Симптоматска терапија – антитусици, спазмолитици, оксигенотерапија, седатици како би се превенирале конвулзије услед хипоксије.
            8. Здравствено васпитање. Подразумева едукацију мајке да прати кашаљ, како да помогне детету шта да уради по завршетку напада, и како да обезбеди квалитетну исхрану.
            9. Превенција. Подразумева:
·         Опште мере – не ефикасне.
·         Специфичне – примена Di-Te-Per вакцине (I доза са навршених 2 месеца 0,5ml i.m у делтоидни мишић, II доза са навршених 3,5 месеци, III доза са навршених 5 месеци, ревакцинација је са навршених 17 месеци). И још, примена специфичних имуноглобулина код лица која нису вакцинисаа а могу бити у експонирана болести. Хемиопрофилакса подразумева заштиту експонираних особа 5-7 дана примено еритромицина.

Здр. нега оболелих од MUMPS инфекција




            1. Пријава и изолација. Су обавезни. Изолација траје док траје заразност и болесник је заразан све до повлачења отока. У зависности од тежине клиничке слике изолација се може извршити и у кућним условима.
            2. Смештај. Болесници се смештају у добро осунчану и умерено загрејану просторију, у удобну постељу. Болесник обавезно треба да мирује јер кретање условљава настанак компликација, на првом месту орхитиса.
            3. Праћење виталних функција. Неопходно је пратити ТТ ради потреба снижавања. ТТ се може снижавати туширањем млаком водом или антипиретицима. Прати се изглед болесника.
            4. Спровођење личне хигијене. Лична хигијена се спроводи свакодневно уобичајено. Неопходно је редовно одржавање усне дупље. Пресвлачење личног и постељног рубља врши се по потреби.
            5. Исхрана. У почетку је течна и кашаста због болова који се јављају при гутању и жвакању. Чим ишчезне болесници могу да узимају обичну храну.
            6. Дијагноза. Поставља се на основу:
·         анамнезе;
·         клиничке слике;
·         епидемиолошких података;
·         лабораторијских анализа.
            Крв се узима за SE и KKS. Седиментација је нормална, број леукоцита је нормалан или снижен уз вишак лимфоцита. Дијагноза се потврђује серолошким тествоима и изолацијом узрочника.
            7. Терапија. Подразумева:
·         симптоматска тј. примена антипиретика
·         Ако је у питању орхитис дају се кортикостероиди у трајању 2-3 дана.
            8. Здравствено васпитање. Предстаља едукацију мајке пошто најчешће обољевају деца предшколског и школског узраста. Упознати мајку са важношћу мировања, одржавања личне хигијене, исхраном.
            9. Превенција. Може бити:
·         Општа
·         Специфична–подразумева-примену хиперимуногамаглобулина и MMR вакцине.