Биохемијске анализе:
1. Глукоза се може одређивати из капиларне или из венске крви. Крв
се узима из вене 1-2ml или 0,1ml капиларне крви. Нормалне вредности износе од
3,6-6,1 mmol/l. Овај налаз говори о раду панкреаса, а најчешће се вади код
дијабетичара.
2. Уреа и креатинин су показатељи рада бубрега. За њихово одређивање се
узима 2-3ml венске крви. Нормалне вредности урее износе 3,7-7,5 mmol/l.
3. Хепатограм подразумева одређивање: тимол замућења, тимол
фоликулације, укупног билирубина, директног билирубина, трансаминазе (ALT,
AST). Хепатограм је показатељ рада јетре. За његово одређивање узима се 5ml
венске крви.
4. За одређивање ензима
алфа-амилазе и алкалне фосфатазе узима се 2-3ml венске крви. Алфа амилаза
је обично повишена код панкреатита, а алкална фосфатаза код опструкција жучних
путева.
5. За одређивање електролита
узим се 5ml венске крви, а ко се испитују појединачно по 2ml. Под испитивањем
електролита подразумева се одређивање Na, K, Ca, хлорида и алкалне резерве.
Резултати ових анализа су показатељи равнотеже у саставу течности и електролита
(хомеостаза). Нормалне вредности K+ износе 4-5, а Na+
136-137 mmol/l. Електролити се контролишу код болесника који су дехидрирали
(пролив, повраћање, опекотине).
6. Фибриноген је крвна беланчевина (глобулин) која се ствара у јетри и
има улогу у коагулацији крви. За утврђивање количине фибриногена узима се 0,5ml
натријум-цитрикума и 4,5ml крви. Нормалне вредности су 2-8 g/l.
7. За одређивање протромбинског
времена узима се 0,2ml натријум-цитрикума и 1,8ml крви (у специјалну епрувету).
Нормалне вредности су 11-15 секунди. Ради се код болесника који пију
антикоагулантну терапију.
8. Гвожђе припада олигоелементима и учествује у еритропоези. За
утврђивање његове концентрације узима се 5ml венске крви, с тим што се првих
5ml узме за неку другу анализу, одвеже се повеска и без ње се узме следећих 5ml
за гвожђе.
9. За одређивање липида,
холестерола, триглицерида узима се 5ml венске крви 12-14 сати после
последњег оброка.
10. За одређивање протеина
и албумина узима се 2ml венске крви.
Хематолошки налаз:
Комплетна крвни слика (ККС) подразумева
број еритроцита, тромбоцита, леукоцита, леукоцитарну формулу, хематокрит и
хемоглобин. За ККС се узима 2ml венске крви и одмах се убризгава у епрувету са
антикоагулантним средством, затвори и благо измеша. Може се одредити и из
капиларне крви.
Ради се
код:
- болесника који крваре,
- обавезно код припреме за операцију код трудница пред
порођај,
- рутински код свих хоспитализованих болесника, чешће код
хематолошких болесника.
За одређивање крвне
групе и rh фактора узима се 5ml
крви.
Интерреакција је унакрсан тест између крви примаоца и крви коју он
треба да добије. Узима се такође 5ml крви или се ради заједно са крвном групом
и rh фактором. Да би болесник могао да добије крв резултат интерреакције мора
бити негативан. На упуту: име и презиме,
средње име, датум рођења, потпис сестре која је извадила крв.
За одређивање гасних анализа се узима капиларна крв или артеријска 1-2ml у
хепаризирану бризгалицу. Гасне анализе подразумевају працијални притисак О2
(4,5-6kPa) и CO2 (10,5kPa) и pH вредност (7,35-7,40).
За седиментацију
(SE) узима се 0,4ml натријум цитрикума и 1,6ml крви. То је таложење
уобличених крвних елемената ван крвног суда уз додатак антикоагулантног
средства. Физиолошки је повишена код жена за време менструације,
лактације, после топлих купки и обилних оброка. Патолошки је повишена
код запаљенских процеса и малигних обољења.
Нема коментара:
Постави коментар