Крвне анализе


Биохемијске анализе:
1.    Глукоза се може одређивати из капиларне или из венске крви. Крв се узима из вене 1-2ml или 0,1ml капиларне крви. Нормалне вредности износе од 3,6-6,1 mmol/l. Овај налаз говори о раду панкреаса, а најчешће се вади код дијабетичара.
2.    Уреа и креатинин су показатељи рада бубрега. За њихово одређивање се узима 2-3ml венске крви. Нормалне вредности урее износе 3,7-7,5 mmol/l.
3.    Хепатограм подразумева одређивање: тимол замућења, тимол фоликулације, укупног билирубина, директног билирубина, трансаминазе (ALT, AST). Хепатограм је показатељ рада јетре. За његово одређивање узима се 5ml венске крви.
4.    За одређивање ензима алфа-амилазе и алкалне фосфатазе узима се 2-3ml венске крви. Алфа амилаза је обично повишена код панкреатита, а алкална фосфатаза код опструкција жучних путева.
5.    За одређивање електролита узим се 5ml венске крви, а ко се испитују појединачно по 2ml. Под испитивањем електролита подразумева се одређивање Na, K, Ca, хлорида и алкалне резерве. Резултати ових анализа су показатељи равнотеже у саставу течности и електролита (хомеостаза). Нормалне вредности K+ износе 4-5, а Na+ 136-137 mmol/l. Електролити се контролишу код болесника који су дехидрирали (пролив, повраћање, опекотине).
6.    Фибриноген је крвна беланчевина (глобулин) која се ствара у јетри и има улогу у коагулацији крви. За утврђивање количине фибриногена узима се 0,5ml натријум-цитрикума и 4,5ml крви. Нормалне вредности су 2-8 g/l.
7.    За одређивање протромбинског времена узима се 0,2ml натријум-цитрикума и 1,8ml крви (у специјалну епрувету). Нормалне вредности су 11-15 секунди. Ради се код болесника који пију антикоагулантну терапију.
8.    Гвожђе припада олигоелементима и учествује у еритропоези. За утврђивање његове концентрације узима се 5ml венске крви, с тим што се првих 5ml узме за неку другу анализу, одвеже се повеска и без ње се узме следећих 5ml за гвожђе.
9.    За одређивање липида, холестерола, триглицерида узима се 5ml венске крви 12-14 сати после последњег оброка.
10. За одређивање протеина и албумина узима се 2ml венске крви.

Хематолошки налаз:
            Комплетна крвни слика (ККС) подразумева број еритроцита, тромбоцита, леукоцита, леукоцитарну формулу, хематокрит и хемоглобин. За ККС се узима 2ml венске крви и одмах се убризгава у епрувету са антикоагулантним средством, затвори и благо измеша. Може се одредити и из капиларне крви.
            Ради се код:
-       болесника који крваре,
-       обавезно код припреме за операцију код трудница пред порођај,
-       рутински код свих хоспитализованих болесника, чешће код хематолошких болесника.

За одређивање крвне групе и rh фактора узима се 5ml крви.

Интерреакција је унакрсан тест између крви примаоца и крви коју он треба да добије. Узима се такође 5ml крви или се ради заједно са крвном групом и rh фактором. Да би болесник могао да добије крв резултат интерреакције мора бити негативан. На упуту: име и презиме, средње име, датум рођења, потпис сестре која је извадила крв.

За одређивање гасних анализа се узима капиларна крв или артеријска 1-2ml у хепаризирану бризгалицу. Гасне анализе подразумевају працијални притисак О2 (4,5-6kPa) и CO2 (10,5kPa) и pH вредност (7,35-7,40).

За седиментацију (SE) узима се 0,4ml натријум цитрикума и 1,6ml крви. То је таложење уобличених крвних елемената ван крвног суда уз додатак антикоагулантног средства. Физиолошки је повишена код жена за време менструације, лактације, после топлих купки и обилних оброка. Патолошки је повишена код запаљенских процеса и малигних обољења.

Нема коментара:

Постави коментар