1. Пријава и изолација. Пријава и изолација су обавезни. У зависности од тежине клиничке слике оболели се могу лечити и у кућним условима. За новорођенчад и одојчад је обавезна хоспитализација без обзира на тежину клиничке слике и увек се хоспитализује мајка као пратиоц.
2. Смештај. Оболели се смештају у сунчану, умерно загрејану просторију са појачаном влажношћу ваздуха, која се често проветрава и која је снабдевена доводом кисеоника у условима свакодневне активности.
3. Праћење виталних функција. Неопходно је водити листу зацењивања - Пратити нападе кашља и зацењивања, повраћања, уринирања, дефекације и евентуално конвулзија које се могу јавити. И на основу листа имамо увид у тежину клиничке форме болести.
4. Спроводђење личне хигијене. Лична хигијена се спроводи уобичајено. Неопходно је пружити помоћ у току напада зацењивања која подразумева: када је у питању новорођенче мајка подиже дете, пребацује га преко своје леве подлактице у пределу дијафрагме са лицем на доле, благо га лупка између лопатица, теши га и смирује. Глава је окренута на доле како би при нападу секрет из носа изашао у спољашњу средину, као и повраћајни садржај уколико дође до њега. Ако је дете старије клекне испред неке чврсте подлоге на коју се наслања подлактицама. У току зацењивања може доћи до настанка апноичне фазе у току које је дете црвено, узнемирено, очи су натечене као и капци, вене на челу и врату су увећане, дете је цијанотично и губи пулс. Колика је важна помоћ услед напада кашља и зацењивања толико је важно и збрињавање болесника после напада што подразумева: преглед усне дупље, испирање исте, проверавања да ли има остатака повраћајног садржаја које дете може да аспирира. Окупати дете, пресвући јер у току напада може доћи до не вољне дефекације и уринирања.
5. Исхрана. Исхрана зависи од узраста. За одојчад хране је у течном стању. Прибор за храњење мора бити стерилан. Старијој деци се даје високо калорична и хиперпротеинска храна и веома је важна рехидратација болесника.
6. Дијгноза. Поставља се на основу:
· анамнезе;
· клиничке слике;
· епидемиолошких података;
· лабораторијских анализа.
Крв се узима за SE и KKS. У крвној слици се јавља лимфоцитоза. Потврда дијагнозе се ради изолацијом узрочника из слузи дисајних путева.
7. Терапија. Подразумева примену:
· каузалне терапије – антибиотици.
· Симптоматска терапија – антитусици, спазмолитици, оксигенотерапија, седатици како би се превенирале конвулзије услед хипоксије.
8. Здравствено васпитање. Подразумева едукацију мајке да прати кашаљ, како да помогне детету шта да уради по завршетку напада, и како да обезбеди квалитетну исхрану.
9. Превенција. Подразумева:
· Опште мере – не ефикасне.
· Специфичне – примена Di-Te-Per вакцине (I доза са навршених 2 месеца 0,5ml i.m у делтоидни мишић, II доза са навршених 3,5 месеци, III доза са навршених 5 месеци, ревакцинација је са навршених 17 месеци). И још, примена специфичних имуноглобулина код лица која нису вакцинисаа а могу бити у експонирана болести. Хемиопрофилакса подразумева заштиту експонираних особа 5-7 дана примено еритромицина.
Нема коментара:
Постави коментар