Колера је акутна инфективна болест епидемичног или пандемичног карактера, проузрокована вибрионима колере, која спада у карантинске болести. Њено сузбијање је регулисано међународним прописима. Болест се клинички манифестује учесталим каракреристичним столицама у виду "пиринлане воде" и бруталним губитком течности и електролита.
Узрочник колере је вибрион колере. То је веома покретан грам-негативни штапић. Лучи токсин који има ентеротропни и неуротропни афинитет. Постоје три издвојена серолошка типа колеричног вибриона: огава, инаба и хикојима.
Сматра се да су клинички вибриони колере и тип el tor, уствари, исти микроорганизам, тј. да је el tor само један биотоп вибриона колере са истим клиничким манифестацијама. Тип el tor изолован је 1906. године из лешева ходочасника који су умрли од колере у карантинској станици el tor на Синају, по којој је и добио назив.
Извор инфекције колере су болесници у свим облицима клиничке манифестације обољења, као и здраве клицоноше.
Путеви преношења су речна вода која се користи за пиће, загађена храна, контакт и муве.
Улазна врата су дигестивни тракт.
Епидемиолошке карактеристике: јавља се епидемично и пандемично у Азији и Африци. Колере у нас нема. Клицоноштво траје 7 дана.
Клиничка слика
Инкубација колере је кратка, траје од неколико сати до пет дана. Клиничка слика колере се може манифестовати широким дијапазоном: од благог дијареалног обољења до флудројантног облика, који брзо може довести до смрти.
Болест почиње нагло, профузним проливом и повраћањем. Столица је у почетку течна са мало чврстих фекалних маса. Убрзо, њен се изглед мења: водњикава је, без фекалних маса, алкалне реакције, тзв. пиринчана чорба. Број столица је веома велики, од 50 па и више у 24 часа. Столица је у млазу, без тенезми и аналне иритације.
Истовремено са појавом пролива јавља се и повраћање. Оно је упорно и обимно. У почетку болесник повраћа несварену храну, а касније повраћени садржај личи на "пиринчану воду". Праћено је боловима у трбуху и штуцањем. Кратко време после почетка пролива и повраћања болесник престаје да мокри. Столицом и повраћањем болесници губе велике количине течности, 10 до 15 литри и више у току 24 сата. Губитак великих количина течности и електролита условљава знаке хиповолемичне циркулаторне инсуфицијенције. Болесници су свесни, упалних очију, ушиљена носа, цијанотичних усана, глас им је промукао и слаб (vox cholerica) због сувих слузокожа. Испољена је јака тахикардија. Пулс се често не опипава, притисак је немерљив, а температура испод 36° С (генитална преко 40° С). Кожа је сува, без тургора, а врхови прстију наборани. Смрт код нелечених болесника наступа због хиповолемичног шока. Ако се стање шока брзо не прекине, развиај се акутна бубрежна инсуфицијенција са уремијом. При неадекватној терапији ацидоза се повећава до ацидоидне коме.
Дијагноза
У епидемији или код јасно изражених клиничких облика дијагноза није велики проблем. Поставља се на основу епидемиолошких података и клиничке слике: нагао почетак са учесталим столицама и повраћањем.
Лечење
Циљ терапије је да се што брже надокнади изгубљена течност, како по количини, да би се сузбио хиповолемични шок, тако и по саставу, ради корекције ацидозе. Рехидратација се врши парентерално у две фазе - прва фаза - 2-3 литре Dacca раствора (5/4/1 l, CACl); друга фаза - одржавање, антибиотици након повраћања, тетрациклин. Од исхране, одмах по престанку повраћања и чим болесник покаже вољу за јелом може му се дати све што жели, без икаквих ограничења. Хоспитализација је обавезна, болесник се може пустити 24 часа након престанка пролива.
Заштита
Превенција колере се заснива на примени општих хигијенских принципа и на специфичној заштити. Од општих мера треба истаћи: снабдевање пијаћом водом, уређену канализацију, личну и општу хигијену и др.
Специфична заштита се постиће вакцинацијом. Вакцина против колере не даје резултате који се од ње очекују. Заштићује до 50%.
Имунитет после прележане колере је солидан.
Карантин је у трајању од пет дана.
Превенција
Нема коментара:
Постави коментар