Inhalaciona anestezija

Predstavlja opstu anesteziju nastalu udisanjem anestetickih para i gasova.Princip inhalacionih anestezija je da pare anestetickog sredstva preko disajnih puteva dopru do alveola na tom nivou desava se razmena gasova gde oni prelaze u krvotok i putem krvi dospevaju u mozak.U mozgu se vezuju za nervne celije zbog cega nastaje narkoza, anelgezija, misicna mlitavost, ali ostaju ocuvane vitaalne funkcije,Danas se primenjuje putem zatvorene ili endotahijalne metode kod koje se anestetik i O2 direktno preko endotahijalnog tubusa unose u disajne puteve.Tubus se prethodno preko endotrahijalne intubacije uvodi u dusnik pa se tu spaja sa aparatom za anesteziju.Uvodjenje u anesteziju prakticno imasledece korake:

1)bolesniku se daje I.V. medikament kojim se uspva

2)daje se medikament misicni relaksant ( da opusti misicnu muskulaturu)

3)endotrahealna intubacija ( postupak intubacije je sledeci) anesteziolog pomocu laringoskopa pomera jezik osvetljava zdrelo podigne glatiks pa kroz usnu duplju plasira endotrahijalni tubus u traheu a potom tubus spoji sa aparatom za anesteziju.

Prednosti ove vrste anestezije su:

1)sigurna kontrola prolaznosti disajnih puteva, moguca aspiracija sekreta

2)davanja gasovitih anestetickih sredstava cime se lako postize zeljena dubina anestezije

3)postizanje pozitivnog pritiska u plucima koji sprecava slepljivanje alveola sto omogucava izvodjenje operacija na plucima i srcu

Anesteticka sredstva za inhalacionu anesteziju treba da imaju sledece osobine:

1)povratno (reverzibilno) dejstvo (po zavrsetku anestezije sredsvo se potpuno izbacuje iz organizma)

2)da imaju takvu jacinu dejstva da se dubina anestezije moze kontrolisati

3)da imaju dovoljnu terapijsku sirinu

4)ne smeju biti eksplozivna

5)jeftina

Najpoznatija su:

1)etaholatan

2)azotoksidu