Користећи матичне ћелије, најновију генерацију ДНК секвенцирања и моћне рачунаре, научници на институту Gladstone у Калифорнији, и другим академским центрима, успели су да открију како срце постаје срце. Они су открили геномску и епигеномску шему за прецизан рад и тајминг више стотина "генетских окидача", од ембрионалних матичних ћелија до потпуно функционалног срца.
Налази доприносе откривању нових третмана за људе који су рођени са срчаним манама опасним поживот, као што су аритмија и рупа у срцу (дефект на септуму између комора).
ОД ХРПЕ ПОДАТАКА ДО ОТКРИЋА
За њихову студију, научници су узели ембрионалне матичне ћелије од миша, и ставили их у ембрионску културу, и претворили их у функционалне срчане ћелије.
Завршни део процеса: зато што научници увећавају своја открића, нису само видели како од ћелија настаје орган, већ су имали детаљну мапу тог настанка. Сазнали су како се гени смењују у току фаза развоја: епигеномска структура.
За овај део експеримента издв- ојена је ДНК из ћелија у развоју и зрелих срчаних ћелија, зато што садрже епигенетске кодове уписане у ДНК. Урадили су ово користећи CHIP-seq, најсавременију машину за секвенцирање гена.
Међтим, чак и ово није било довољно за добијање потпуне, функционалне мапе гена. Водећи на истраживању Jeffrey Alexander објашњава: "проналазећи ове генске записе је само половина битке--следеће што морамо да урадимо је дешифровање, односно који аспекат утиче на одређени део срца."
"Како би то урадили, морамо упрегнути целокупну рачунарску снагу Биоинформатичког језгра у Гладстоуну. Оно ће нам помоћу з обради гомиле података скупљених у току секвенцирања гена и организовати их у читљиву, употребљиву шему како срце постје срце," он додаје.
НЕОЧЕКИВАНА ОТКРИЋА
Не само да су открили целу групу нових гена који су учествују у стварању срца, већ су пронашли начин како се уклапају са претходно познатим генима. Такође је порнађена група гена у срчаним ћелијама која раде у међусобној спрези, прецизно активирајући и искључивајући се између себе у фазама ембрионског развоја.
У БОРБИ ЗА ЗДРАВО ЉУДСКО СРЦЕ
Ова открића имају веома важне импликације на здравље људског срца: склапајући коцкице шеме како гени контролишу срце, они верују да могу открити како болест може да поремети овај контролисани процес.
Бољим разумевањем генетских и епигенетских образаца који су прецизно организовани, научници су боље опремљени у проналажењу третмана које спречава оштећење тих образаца од стране болести. Тако ће помоћи деци са конгениталним срчаним дефектима.
Bruneau који је професор педијат-
рије на UCSF-у, каже да жели да погледа у ДНК пацијената који живе са конгениталном болешћу срца, у нади да ће изоловати специфична генска оштећења. И такође додаје: "Када једном откријемо оштећење, можемо тражити начине у враћању нормалне генске функције у току раног настанка срца и тако смањити број беба рођених са срчаним манама које су понекад и леталне".
Нписала: Catharine Paddock PhD
Право на чланак: Medical News Today
Превео: Никола Николић
ОД ХРПЕ ПОДАТАКА ДО ОТКРИЋА
За њихову студију, научници су узели ембрионалне матичне ћелије од миша, и ставили их у ембрионску културу, и претворили их у функционалне срчане ћелије.
Завршни део процеса: зато што научници увећавају своја открића, нису само видели како од ћелија настаје орган, већ су имали детаљну мапу тог настанка. Сазнали су како се гени смењују у току фаза развоја: епигеномска структура.
За овај део експеримента издв- ојена је ДНК из ћелија у развоју и зрелих срчаних ћелија, зато што садрже епигенетске кодове уписане у ДНК. Урадили су ово користећи CHIP-seq, најсавременију машину за секвенцирање гена.
Међтим, чак и ово није било довољно за добијање потпуне, функционалне мапе гена. Водећи на истраживању Jeffrey Alexander објашњава: "проналазећи ове генске записе је само половина битке--следеће што морамо да урадимо је дешифровање, односно који аспекат утиче на одређени део срца."
"Како би то урадили, морамо упрегнути целокупну рачунарску снагу Биоинформатичког језгра у Гладстоуну. Оно ће нам помоћу з обради гомиле података скупљених у току секвенцирања гена и организовати их у читљиву, употребљиву шему како срце постје срце," он додаје.
НЕОЧЕКИВАНА ОТКРИЋА
Не само да су открили целу групу нових гена који су учествују у стварању срца, већ су пронашли начин како се уклапају са претходно познатим генима. Такође је порнађена група гена у срчаним ћелијама која раде у међусобној спрези, прецизно активирајући и искључивајући се између себе у фазама ембрионског развоја.
У БОРБИ ЗА ЗДРАВО ЉУДСКО СРЦЕ
Ова открића имају веома важне импликације на здравље људског срца: склапајући коцкице шеме како гени контролишу срце, они верују да могу открити како болест може да поремети овај контролисани процес.
Бољим разумевањем генетских и епигенетских образаца који су прецизно организовани, научници су боље опремљени у проналажењу третмана које спречава оштећење тих образаца од стране болести. Тако ће помоћи деци са конгениталним срчаним дефектима.
Bruneau који је професор педијат-
рије на UCSF-у, каже да жели да погледа у ДНК пацијената који живе са конгениталном болешћу срца, у нади да ће изоловати специфична генска оштећења. И такође додаје: "Када једном откријемо оштећење, можемо тражити начине у враћању нормалне генске функције у току раног настанка срца и тако смањити број беба рођених са срчаним манама које су понекад и леталне".
Нписала: Catharine Paddock PhD
Право на чланак: Medical News Today
Превео: Никола Николић
Нема коментара:
Постави коментар