Prijava, izolacija: prijava je obavezna, izolacija nije, lečenje u intenzivnoj nezi.
Sestra se pridržava 8 zadataka:
1. Prijem i smeštaj bolesnika;
2. posmatranje, kontrola vitalnih funkcija;
3. održavanje, prohodnosti disajnih puteva;
4. sprovođenje lične higijena, prevencija komplikacija;
5. ishrana;
6. lečenje;
7. zdravstveno vaspitanje;
8. prevencija.
1. Resiratorno ugroženi bolesnici ne podležu sanitarnoj obradi. Smeštaju se u zamračene prostorije, sa umernom vlažnošću, temperaturom, vrata i prozori su obloženi da što manje buku dopire do bolesnika, pod je takav da se nestvara buka kada se hoda po njemu jer svaka jača zvučna draž može izazvati grčeve, na postalji su zaštitne stranice, položaj je blag trenderlemburgov. Ako je bolesnik u opistotonusu stavljamo specijalne jastučiće ispod temena i peta. Otvara se lista nege gde se piše ishrana, bilans unete i izlučene tečnosti, po prijemu se plasira stalan kateter i i.v kanila.
2. Dvadesetčetvoročasovni nadzor, mst posmatra izraz lica, boju i vlažnost kože, položaj, registruje karakter, učestalost, intenzitet grčeva, broj i jačinu. Prati respiracije, tip disanja, aritmičnost, dubinu, ravnomerno podizanje grudnog koša i pomoćne muskulature. Disajni volumen nesme pasti ispod 350ml. Prati se tt, puls, diureza, elektrolitni status, težina. Merenja se sprovode u različitim intervalima koji zavise od težine bolesti. I bitno je čitko pisanje kako bi se lakše uočila promena stanja.
3. Sprovodi se primenom relaksansa. Da ne bi došlo do respiratorne insuficijencije bolesniku se radi traheotomija. Bolesnici su većinom svesni, orjentisani, sve vide, čuju. Mst vodi računa o vlažnosti vazduha kojiu bolesnik udiše. Preko otvora kanile stalno mora biti vlažna gaza natopljena sterilnim fiziološkim. Zbog mogućega zapušenja kanile kod nakupljanja sekreta vrši se radovno aspiracija. Aparat mora biti pored postelje, i uvek spreman sterilan set. Ako se kanila zapuši ubacuje se nova. Aspiraciju vrši mst, na aparat se stavlja sterilan kateter, aspiracija se pažljivo vrši u trajanju od 15 sekundi. 3x5 sekundi. Iymedju pauze od nekoliko sekundi. Po završenoj aspiraciji kateter za višekratnu upotrebu potapa se u destilovanu vodu, aparat se uključi i tako očisti kateter, zatim se ispere i steriliše nekom od metoda vlažne hemijske sterilizacije. Aspiracija se mora raditi pravilno i pažljivo, kateter se nesme pomerati gore-dole. I sve ovo u cilju sprečavanja komplikacija. Nekada je potrebno pre aspiracije u traheu ubaciti sterilan kateter sa fiziološkim ili bolesnika lupkati po grudima kako bi se sekret lakše evakuisao. Dezinfekcija okoline, ispiranje fiziološkim, naprska se antibiotski sprej, stavi se sterilna gaza natopljena vazelinom i tek onda suva gaza.
4. Ovrada stome je takođe prevencija komplikacija. Lična higijena od glave do pete, toaleta očiju 3-4puta u toku 24h i preko kapaka se stavi gaza sa fiziološkim jer bol ne može da pomera kapke. Toaleta usta vrši se na 4h zbog trizmusa bolesnici ne mogu da žvaću i suši se jezik, usne, takođe je moguć ugriz u napadima grčeva. Ispira se mentolom ili boraksom. Kupanja- prebrisavanje celog tela toplom vodom i sapunom 1 ili više puta posle preznojavanja. Presvlačenje po potrebi. Predilekciona mesta posebno tretirati. Ispiranje mokraćne bešike sa nelatonovim kateterom.
5. Ishrana. Zbog trizmusa bolesnik se hrani veštačkim putem tj. preko nazogastrične sonde.moramo biti obazrivi kod ishrane, sprovodi se kap-po-kap. Ishrana je hiperkalorijska, hiperproteinska, dobro posoljena, više obroka manjih po količini. U listu ishrane upisuje se vreme, vrst i količina unetog obroka. Sonda ostaje 7-10 dana, adekvatno se obrađuje. Kod ne pravilnog hranjenja dolazi do dilatacije želuca, stomak je nadut i hrana se vraća. Kod bolesnik može da otvara usta hrani se preko sisaljke gde uvlači hranu i guta. Posle oporavka vraća se normalnoj ishrani.
6. Lečenje. Imamo 4 cilja:
- osnovno je sprečavanje dalje produkcije toksina, sprečavanje infekcije i dalje intoksikacije. Postiže se primenom hiperimunoggamaglobulina pentabulina, vakcinom tetalpan po šemi 1.2.12, hiruška obrada rane hidrogenom jer stvara anaerobne uslove, time se smanjuje dalja intoksikacija, i dajemo antibiotike;
- borba protiv grčeva. Davanjem relaksanasa, zavisi od težini kliničke slike;
- borba protiv respiratorne insuficijencije. Primena dijazepamskih preparata, traheotomija. Kod otežanih oblika kliničke slike daju se posebni lekovi koji opuštaju sve mišiće pa i disajnu muskulaturu, pa bolesnik se priključi na respirator;
- korekcija izraženih metaboličkih poremećaja. Unošenje tečnosti parenteralno 5-6l u toku dana, daju se izotonični rastvori, humani albumini, krvna plazma. Kvalitetna ishrana.
7. Zdravstveno vaspitanje. Posle preležane bolesti nema imuniteta. Potrebno je da pacijent promeni navike, da ga upoznamo kako nastaje oboljenje i da postoji vakcina kao prevencija oboljenje.
8. Prevencija:
- opšte mere: zaštita poljoprivrednika, zidara idtd. Nošenje adekvatne obuće, odeće, ako pak do povređivanja dodje neka se jave lekaru.
- specifične mere: pasivna i aktivna zaštita, Di-Te-Per vakcina. A kombinacija ove dve zaštite u slučaju tetanogene rane.
1. povređena osoba koja je uredno vakcinisana i revankcinisana, a od zadnje vakcinacije nije prošlo više od 10 godina vrši se hirurška obrada rane i primena antibiotika.
2. ako je osoba za svoj uzrast rednovno vakcinisana i revakcinisana, a prošlo je više od 10 godna, radi se obrada rene, i daje se buster doza.
3. osobe koje nisu uredno vakcinisane ili nemaju dokumentaciju smatraju se kao ne vakcinisane. Pored hirurške obrade rane i antibiotika daje se tetalpan u 4 doze, šema 01612.
Нема коментара:
Постави коментар