Oni koje muči alergija na polen, treba da izbegavaju šume i parkove, naročito one u kojima raste breza, ali i da se konsultuju sa lekarima i uzmu preventivnu terapiju, pošto za desetak dana počinje da "hara" polen trava, koji je jači alergen od aktuelnog polena drveća.
"Najjači alergen u ovo doba godine je polen breze, ali su kiše u Beogradu, tokom proteklih dana, dovele na listu najjačih alergena polen platana, hrasta i oraha, koji trenutno imaju povećanu koncentraciju", rekla je Mirjana Mitrović-Josipović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Agencija prati alergene polena na teritoriji Srbije pomoću 10 mernih stanica, od kojih su dve smeštene u prestonici - na Novom Beogradu i nedaleko od Cvetkove pijace na Zvezdari, dodala je Mitrović.
"Prati se i meri koncentracija 24 alergene vrste u periodu od 1. februara do 1. novembra, u koje spadaju polen drveća i trava, kao i korovi koji prete građanima sa osetljivim respiratornim sistemom", navela je Mitrović. Ona je istakla da najveći problem stvara ambrozija i da je važno da mehaničko ili hemijsko suzbijanje tog korova počne već polovinom maja.
"Ambrozija ima najveći alergenski potencijal", rekla je Mitrović i objasnila da se reakcija na druge alergene pojavljuje kada je njihova koncentracija 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, a za reakciju na ambroziju dovoljno je duplo manje.
Ambroziju treba suzbijati, a polen izbegavati, poručila je Mitrović i dodala da polen, iako je bezazlena prirodna čestica, pravi problem ljudskom organizmu koji na njega reaguje kao na otrov.
"Zašto je polen agens za ljudski ogranizam nije utvrđeno", rekla je Mitrović i dodala da "mace" koje lete po ulicama ne treba povezivati sa polenom, pošto one ne mogu da izazovu nikakvu hemijsku reakciju u organizmu, već samo mehaničku iritaciju.
"Alergija na polen dolazi neprimetno, a simptomi su alergijske reakcije u gornjim repiratornim putevima, začepljenje nosa, kijanje, svrab i suzenje očiju", rekla je alergolog Snežana Ranđelović i poručila da je jedina prevencija smanjeno izlaganje tim česticama.
Doktorka je posavetovala građanima da ne izlaze u šetnju u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća, kao i da putanju biraju zavisno od toga gde ima najmanje drveća i travnatih površina, ali i da nakon boravka u prirodi presvuku odeću.
Lekove za alergiju ne treba uzimati samoinicijativno, upozorila je Ranjelović i navela da medikamenti za prevenciju alergije postoje, ali da treba da se uzimaju isklučivo po preporuci lekara, pošto terapija zavisi od vrste i stepena alergije, ali i celokupne kliničke slike pacijenta.
Ukoliko je pacijentu potreban lek, treba da se obrati lekaru desetak dana pre nego što počinje sezona polena, ambrozije ili drugih alergena, kako bi na vreme ublažio simptome, poručila je Ranđelović.
"Najjači alergen u ovo doba godine je polen breze, ali su kiše u Beogradu, tokom proteklih dana, dovele na listu najjačih alergena polen platana, hrasta i oraha, koji trenutno imaju povećanu koncentraciju", rekla je Mirjana Mitrović-Josipović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Agencija prati alergene polena na teritoriji Srbije pomoću 10 mernih stanica, od kojih su dve smeštene u prestonici - na Novom Beogradu i nedaleko od Cvetkove pijace na Zvezdari, dodala je Mitrović.
"Prati se i meri koncentracija 24 alergene vrste u periodu od 1. februara do 1. novembra, u koje spadaju polen drveća i trava, kao i korovi koji prete građanima sa osetljivim respiratornim sistemom", navela je Mitrović. Ona je istakla da najveći problem stvara ambrozija i da je važno da mehaničko ili hemijsko suzbijanje tog korova počne već polovinom maja.
"Ambrozija ima najveći alergenski potencijal", rekla je Mitrović i objasnila da se reakcija na druge alergene pojavljuje kada je njihova koncentracija 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, a za reakciju na ambroziju dovoljno je duplo manje.
Ambroziju treba suzbijati, a polen izbegavati, poručila je Mitrović i dodala da polen, iako je bezazlena prirodna čestica, pravi problem ljudskom organizmu koji na njega reaguje kao na otrov.
"Zašto je polen agens za ljudski ogranizam nije utvrđeno", rekla je Mitrović i dodala da "mace" koje lete po ulicama ne treba povezivati sa polenom, pošto one ne mogu da izazovu nikakvu hemijsku reakciju u organizmu, već samo mehaničku iritaciju.
"Alergija na polen dolazi neprimetno, a simptomi su alergijske reakcije u gornjim repiratornim putevima, začepljenje nosa, kijanje, svrab i suzenje očiju", rekla je alergolog Snežana Ranđelović i poručila da je jedina prevencija smanjeno izlaganje tim česticama.
Doktorka je posavetovala građanima da ne izlaze u šetnju u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća, kao i da putanju biraju zavisno od toga gde ima najmanje drveća i travnatih površina, ali i da nakon boravka u prirodi presvuku odeću.
Lekove za alergiju ne treba uzimati samoinicijativno, upozorila je Ranjelović i navela da medikamenti za prevenciju alergije postoje, ali da treba da se uzimaju isklučivo po preporuci lekara, pošto terapija zavisi od vrste i stepena alergije, ali i celokupne kliničke slike pacijenta.
Ukoliko je pacijentu potreban lek, treba da se obrati lekaru desetak dana pre nego što počinje sezona polena, ambrozije ili drugih alergena, kako bi na vreme ublažio simptome, poručila je Ranđelović.
Нема коментара:
Постави коментар