Hepatitis C

           Uzročnik je virus hepatitis C, pripada grupi RNK virusa, otporan u spoljašnjoj sredini. Uništava ga temperature iznad 65 za 10h.

            Epidemiologija: izvor je bolesnik koji boluje od akutnog, hroničnog hepatitisa C. Put prenošenja kao kod hepatitis B, oko 43% se ne zna put prenošenja. Bolesnik koji boluje je manje infektivan, u odnosu na B, ima smanjenu koncentraciju virusa u krvi, oko 200 miliona u svetu je inficirano ovim virusom. Najveća prokuženost kod IV narkomana, seksualno promiskuitentne osobe (prostitutke, homoseksualci).

            Klinička slika: inkubacija iznosi 15-160 dana, prosek 50 dana. Retko ima tipičnu kliničku sliku, otkriva se slučajno pri rutinskom pregledu laboratorijiskih analiza. Karakterišu ga: umor, malaksalost nema drugih tegoba. U 80% slučajeva prelazi u hronični. Bar 20% dobije cirozu jetre, o njih oko 5% karcinom.

            Dijagnoza: anamneza, SE, KKS, klinička slika, bilirubin, transaminase. Potvrda dg: serološki testovi, određuju se antiHCV-At koja postaju pozitivna 2-8 meseci nakon izloženosti infekciji. PCR – tehnika kvalitativno, kavantitativno određuje se najmanja količina virusa, biopsija jetre.

            Terapija: higijensko-dijetetski režim. Antivirusna:  pagasis interferon u kombinaciji sa drugim antivirusnim lekovima. Terapija traje dugo.

            Prevencija: nespecifične mere – kao kod HBV

                        1. dobra opšta i lična higijena (ako se leči u kućnim uslovima obavezna je izolacija i pravilno postupanje sa sekretima i ekskretima. Sopstvena upotreba pribora za ličnu higijenu.

                        2. zaštita pri seksualnom odnosu, ako je jedan partner pozitivan drugi negativan, neophodan je pezervativ i vakcina.

                        3. obavezna kontrola trudnica u 7,8,9 mesecu.

                        4. špricevi i igle za jednokratnu upotrebu po mogućnosti i drugi instrumenti, sterilisani u suvom sterilizatoru, dezinfekcija formalinom, etilen oksidom.

                        5. svaka krv ili serum smatra se potencijalno opasnim, neophodno je koristiti mere lične zaštite i obratiti pažnju na lezije.

                        6. HBs pozitivne osobe moraju da vode račune da krv ne dođe u kontakt sa bolesnikovom.

                        7. kontrola krvi pri transfuziji.

                        8. kada se zna da je bolesnik HBs pozitivan stavlja se na kraj operativnog programa.

                        9. poseban aparat za hemodijalizu, češća kontrola hemofiličara.

                        10. pravilno postupanje sa umrlim koji je HBs pozitivan. 

Specifične – ne postoje.