Rak dojke - šta smo naučili u 2012

Rak dojke ostavio je veliki ožiljak u svetu - nalazi se na 2. mestu najvećih kancera ubica žena (1. je rak pluća) i drugi je najčešći oblik raka kod žena (rak kože je na prvom mestu).

Procenjuje se da će svaka osma žena u nekom trenutku svog života dobiti neku vrstu raka dojke.  Oktobar je mesec mobilizacije protiv raka dojke, stoga ćemo se podsetiti koja su najveća otkrića na tom polju postignuta ove godine.

Postoje 4 podvrste raka dojke

Rezultati sveobuhvatne analize gena, objavljeni prošlog meseca u žurnalu Nature, pokazuju da postoje četiri klase ove bolesti.

„Sada smo korak bliže u razumevanju genetskog porekla četiri glavne podvrste raka”, kazao je vođa istraživačkog tima dr Metju Elis sa Medicinskog fakulteta u Vašingtonu.

„Sada možemo da istražujemo koji lek je najdelotvorniji u zavisnosti od genetskih profila tumora. Za bazalni rak dojke jasno je da je genetski sličniji raku jajnika nego drugim oblicima raka dojke. Treba istražiti da li njega možemo lečiti isto kao rak jajnika”.

Muškarci sa rakom dojke gore prolaze

Muškarci imaju manje šansi da dobiju ovu vrstu raka nego žene, ali kada obole, to se češće završi smrtnim slučajem. Osim što u proseku žive dve godine manje od žena koje imaju rak dojke, muškarci sa ovom dijagnozom imaju veće šanse da im se bolest proširi na ostale organe.


Kadmijum povećava rizik

Ovaj toksični metal može da se nađe u hrani kao što su korenasta povrća, školjke i ljuskari, iznutrice i žitarice i, prema istraživanju objavljenom maja 2012. u žurnalu Cancer Research može da poveća rizik od raka dojke.

U istraživanju je učestovalo 56.000 žena; ispostavilo se da one koje su unosile najviše kadmijuma preko hrane imale su 21 odsto veći rizik da dobiju rak dojke.

Kako san utiče na rak dojke

Kod pacijentkinja obolelih od raka dojke koje su bile u postmenopauzi, spavanje manje od šest sati je donosilo povećan rizik za povratak bolesti, objavljeno je u Breast Cancer Research and Treatment. Međutim, ova veza nije primećena kod pacijentkinja koje još nisu ušle u menopauzu.

Virus malih boginja mogao bi da bude lek koji obećava

Virus malih boginja izgleda da ubija najteži oblik raka dojke, tzv, trostruki-negativni rak dojke, pokazala je studija na miševima koja je predstavljena na Godišnjem kongresu američkih hirurga

„Na osnovu patologije mogli smo da vidimo da se najmanje 60% tumora potpuno povuklo a drugih 40% je imalo veoma mali broj zahvaćenih ćelija, što je znak da je tumor reagovao na terapiju”, kazao je istraživać dr Sepideh Golami sa Stanfordskog univerziteta.  Ova vrsta raka je veoma teška za lečenje jer ne reaguje ni na kakve hormonske niti imunološke terapije.

Noćni rad je faktor rizika

Dve odvojene studije sprovedene ove godine pokazale su da je noćni rad povezan sa većim rizikom za dobijanje raka dojke.
Jedna od njih objavljena u Occupational and Environmental Medicine, pokazala je da se rizik povećava kod žena koje rade noćnu smenu više od dva puta nedeljno.  Druga, objavljena u International Journal of Cancer, zaključila je da rad noću povećava rizik za 30 odsto, naročito ako on traje preko četiri godine.

Veličina grudi ima veze

Geni koji odlučuju o veličini grudi mogu biti povezani sa rizikom od raka dojke, prema studiji objavljenoj u BMC Medical Genetics.
Na osnovu podataka 16.000 žena pronađeno je da je sedam varijacija DNK - jednonukleotidni polimorfizam (SNP) - izgleda povezano sa veličinom dojke, a tri od tih SNP-a su povezana sa rizikom za dobijanje raka.

Vežbe smanjuju rizik

I malo vežbanja može vam pomoći da umanjite rizik od raka dojke premda što se više krećete to bolje, objavljeno je u žurnalu CANCER. 

Istraživači sa Univerziteta u Severnoj Karolini otkrili su da su žene koje su najviše vežbale - između 10 i 19 časova nedeljno - imale 30 odsto manji rizik za dobijanje bolesti, premda je i manje vežbanje od toga i dalje povezano za određene beneficije.

„Naročito ohrabruje činjenica da se rizik smanjuje kod žena koje vežbaju posle menopauze”, kazala je naučnica Loren Makalok.

Dijabetes tip 2 (kod nekih žena) povećava rizik

Dijabetes tip 2 kod žena u postmenopauzi može povećati rizik za dobijanje raka dojke.
„Smatralo se da gojaznost, često povezivana sa dijabetesom tip 2 i posledicama koje to ostavlja na aktivnost hormona, delom može biti odgovorna za procese koji dovode do nastanka raka”, kazao je istraživač Piter Bojl, predsednik Međunarodnog instituta za istaživanje prevencije.

Gojaznost je vezana za najgori ishod

Višak kilograma može da dovede do najgoreg ishoda, rezultat je istraživanja objavljenog u avgustu u žurnalu Cancer.
Studija je pokazala da gojazne žene koje su lečene od raka dojke imaju veći rizik od povratka bolesti i smrti.

Izvor: webmedicina

Hemioterapija i zdrave ćelije

Hemioterapija izaziva oštećenje DNK koja onda podstiče fibroblaste da proizvode i do 30 puta više proteina WNT16B nego što bi trebalo

Hemioterapija može samu sebe da minira izazivajući negativne reakcije zdravih ćelija, što bi moglo da objasni zašto većina ljudi postaje otporna na ovakvo lečenje, ističu stručnjaci Istraživačkog centra za rak "Fred Hačinson" u Sijetlu.

Do ovog zaključka došli su posmatrajući ponašanje fibroblasta, ćelija koje imaju ključnu ulogu u zaceljivanju i proizvodnji kolagena, glavne komponente vezivnog tkiva.

Zapravo, hemioterapija izaziva oštećenje DNK koja onda podstiče fibroblaste da proizvode i do 30 puta više proteina WNT16B nego što bi trebalo. Ovaj protein je važan jer kancerogenim ćelijama omogućava da rastu i napadaju okolna tkiva i da istovremeno budu otporna na hemioterapiju.

Ovo je potpuno novi momenat u istraživanjima, jer je do sada bilo poznato da navedeni protein učestvuje u razvijanju kancera, ali ne i u stvaranju otpornosti na lečenje.

Alarmantan podatak je da čak 90 odsto obolelih od karcinoma dojke, prostate, pluća ili debelog creva, prilikom stvaranja metastaza razvija otpornost na hemioterapiju. Iako se hemioterapija prima u intervalima da organizam ne bi bio prezasićen citostaticima, ćelije tumora uspevaju da se oporave i razviju otpornost.

Imajući sve to na umu, istraživači nude specifičniju terapiju "ciljajući na ključne molekularne okidače koji pokreću karcinom, a ne na neke šire i rizičnije oblasti gde dolazi do uništavanja DNK.

Naši pronalasci nagoveštavaju da mikro okruženje tumora može da utiče na uspeh ili neuspeh ovakvih preciznih terapija", istakao je dr Piter Nelson, rukovodilac istraživanja.

U pojedinim slučajevima to je dobro, jer hemioterapija može da stimuliše okolne zdrave imunološke ćelije da napadnu tumor.

Ali, zdrave ćelije oko tumora mogu i da pojačaju otpornost kancerogenih ćelija. Istraživači još ne mogu da objasne zašto se to događa, pa je njihov sledeći korak da pronađu što efikasniju hemioterapiju.

Izvor: Webmedicina

Хронични бронхитис

     Хронични бронхитис (BRONCHITIS CHRONICA) је хронично запаљење бронхијалног стабла, које се по правилу развија из поновљених акутних бронхитиса. Болест карактерише кашаљ и искашљавање у трајању од најмање три месеца у току последње две године. Чешћа се јавља код мушкараца, и више оболевају пушачи. Има  и професионални карактер: чешће се јавља код каменорезаца, рудара, пекара и ткача. Пре постављања дијагнозе хроничног бронхитиса треба исључити сва друга плућна и ванплућна обољења праћена кашљем и искашљавањем.

     Етиологија. – Узроци хроничног бронхитиса су многобројни. Доминантно место заузимају инфекција, пушење, аерозагађење и алергијски чиниоци.

     Клиничка слика. – Кашаљ и искашљавање су основни знаци хроничног бронхитиса. Карактеристичан је јутарњи кашаљ који многи занемарију, посебно пушачи. Количина испљувка варира од активности инфекције и креће се и до 10 ml. Испљувак је у почетку бистар, а касније добија жутозелену боју, понекад непријатног мириса. Хемоптизије се јављају у 25% случајева. Хронични бронхитис се често компликује емфиземом плућа, астмом, бронхиектазијама и бронхопнеумонијом.

     Дијагноза. – Поставља се на основу анамнезе и клиничке слике. При том треба искључити сва друга обољења праћена кашљем и искашљавањем. Рендгенски налаз је у 25% случајева негативан.

     Лечење. – Основу лечења хроничног бронхитиса чини борба против респираторних надражујућих средстава, борба против инфекције и омогућавање промене радног места уколико су болесници изложени штетним агенсима. Појава  гнојавог испљувка захтева употребу антибиотика.

Акутни бронхитис

     Акутни бронхитис (Bronchitis acuta) се дефинише као акутно запаљење слузнице бронха. У почетку је запаљенски процес локализован на крупним бронхијама, а касније прелази на ситније бронхије.

     Акутни бронхитис се јавља најчешће у току или после назеба. Настанку акутног бронхитиса погодује удисање хладног ваздуха. Отуда се акутни бронхитис јавља у време влажних и хладних дана (јесен, зима, пролеће).

     Етиологија. – Најчешћи изазивачи акутног бронхитиса су вируси, бактеријска инфекција се надовезује на вирусну. Акутни бронхитис се јавља и током неких инфективних болести (мале богиње, велики кашаљ, грип).

     Клиничка слика. – Доминира кашаљ и болови у прсима. Кашаљ је у почетку не продуктиван, а касније се искашљавају веће количине секрета. Боја испљувка је у почетку бела, касније жутозелена, а каткад је потпуно гнојав. Температура је у почетку нормална, касније се креће и до 38^оС. Болесник се осећа слабим и малаксалим. Болест траје око недељу дана. Међутим, тегобе се могу одржавати и до три недеље.

     Дијагноза. – Поставља се на основу клиничке слике и физикалног прегледа. Рендгенски налаз је негативан.

     Лечење. – Превенција се састоји у избегавању хладноће и боравка у задимљеним и загушљивим просторијама. Лакши облици акутног бронхитиса не захтевају неку посебну терапију. У случају повишене температуре и непродуктивног кашља дају се аспирин и средстава за смирење кашља. Временом, кашаљ постаје продуктиван, па треба давати средства за искашљавање. У ретким ситуацијама потребна је и примена антибиотика, не дуже од 5-7 дана.

Ateroskleroza

Promene na arteriji

Ateroskleroza je degenerativna bolest srednjih i velikih arterija, koja se odlikuje mestimičnom pojavom (žarišno) ateromatoznih ploča u zidu krvnog suda. Ateromatozne promene nalaze se u intimi aorte, moždanih i koronarnih arterija i sastoje se od nagomilanih masti, složenih kompleksa šećera, vezivnog tkiva, razgradnih produkata krvi i istaloženog kalcijuma. To dovodi do smanjenja elastičnosti i preranog starenja ovih arterija. Vremenom se ateromatozna ploče uzdižu prema lumenu arterije sužavajući je, a ređe proces može napredovati u smeru medije, stvarajući nekrozu zida krvnog suda sa posledičnom aneurizmom. Treba razlikovati aterosklerozu od arterioskleroze. Arterioskleroza se javqa u malim arterijama, sa dominantnim patofiziološkim promenama u mediji, difuzno raspoređenim, koje ne sužavaju lumen krvnog suda. Ateroskleroza (i arterioskleroza) je podmukla višegodišnja bolest, koja protiče asimptomatski sve dok se ne ispolje njene komplikacije (zakrečenje, tromboza, aneurizma ili embolija). Kada su donji ekstremiteti zahvaćeni ateromatozom, može se javiti gangrena. Bubrežna insuficijencija i hipertenzija, kao i moždani udar česte su posledici ove bolesti, a ubedljivo je najznačajniji uzrok obolevanje od koronarne bolesti.

Faktori rizika

      Glavni uzrok preranog starenja arterije se ne zna. Zna se da je u nekim bolestima učestalije, da ima važnog udela nasleđe i način života (pogrešne životne navike). Kod muškaraca se javlja pet do šest puta češće nego kod žena. Za pojavu ateroskleroze verovatno je odgovorno više izazivača, faktori rizika, koji udruženi dovode do bolesti. Najznačajniji faktori rizika su povišen arterijski krvni pritisak, pušenje i šećerna bolest. Činioci koji podstiču nastanak i razvoj ateroskleroze mogu se podeliti na one koje se može i na one na koje se ne može uticati. U faktore rizika na koje se ne može uticati ubrajaju se pol, godine života i porodična sklonost (nasleđe). Faktore rizika na koje se može uticati podeljeni su na:

A) glavne, u koje spadaju hiperholesterolemija i hipertri-

gliceridemija, arterijska hipertenzija, šećerna bolest,

pušenje i gojaznost;

B) sporedne, a to su rđave životne navike, emotivni str-

esovi i oralni kontraceptivi.

       Ateroskleroza je oboljenje poznijeg životnog doba. Međutim, posledwih decenije granica se pomera naniže, između ostalog i zbog nepravilne ishrane, stresova koji su česti usled ubrzanog tempa života i ograničene fizičke aktivnosti. Pušenje je značajan aterosklerotski činilac, jer nikotin nepovoljno utiče na metabolizam masti. U pojedinim porodicama ateroskleroza je česta pojava (nasleđena sklonost) i ispoljava se utoliko ranije ukoliko su prisutnije rđave životne navike (ishrana bogata životinjskim mastima, smanjena fizička aktivnosti i drugo). Ima bolesti koje podstiču nastanak i ubrzavaju tok ateroskleroze - hiperlipidemija u šećernoj bolesti, hipertireoza, hipotireoza, hiperkorticizam, imune i autoimune bolesti, urođen poremećaj metabolizma masti, esencijalna hipertenzija i dr.

       Ateroskleroza se najčešće dijagnostikuje kasno, kada se ispolje njene komplikacije. Klinička slika i simptomi zavise od obolelog tkiva ili organam čija prokrvljenost zavisi od ateromatozno izmenjene arterije. Ateromatoza u koronarnim arterijama je vrlo česta i prema stepenu oštećenja razvija se neki od oblika ishemijske bolesti srca. Devet od deset obolelih imaju ateromatozno promenjene koronarne arterije, koje su mestimično sužene i zbog toga nedovoljno su sposobne da omoguće koronarni protok krvi prema potrebama srčanog mišića. Zbog toga se razvija anginozni sindrom u raznim oblicima i akutni infarkt miokarda. Ateroskleroza moždanih arterija ispoljava se poremećajima u centralnom nervnom sistemu, od kojih je nadramatičniji moždani udar (koji se može završiti smrtnim ishodom ili invaliditetom).

       Komplikacije ateroskleroze su brojne i ozbiljne. Ispoljavaju se pretežno u poznijem životnom dobu, mada akutni infarkt miokarda, moždani udar i polineuropatija nisu više retki i kod osoba koje imaju trideset ili četrdeset godina. Zanemariju se činjenica da je ateroskleroza višegodišnja napredujuća bolest koja otpočinje rano i da se na njen tok i progresiju može blagotvorno delovati. U dosadašnjem medikamentoznom lečenju nije bilo znatnijeg uspeha, što je razumljivo imajući u vidu definitivne organske promene koje u ovoj bolesti nastaju. Pravi lek su preventivne mere radi sprečavanja morbiditeta od ateroskleroze i u osnovi se sastoje od suzbijanja faktora rizika. Normalizovanjem povišenog krvnog pritiska smanjuje se učestalost srčane insuficijencije, srčanog i moždanog udara. Pravilnim lečenjem šećerne bolesti usporava se prerano starenje arterijskih krvnih sudova (periodične kontrole glikemije, odgovarajući higijensko-dijetetski režim, ambulantna kontrola u dijabetološkim savetovalištima i dr.). Od davnina je poznato da povišene masti u krvi doprinose nastanku ateroskleroze. Zato je pri pojavi hiperlipidemije neophodnno iz ishrane izbaciti masti životinjskog porekla, a kod gojaznih redukovati telesnu težinu (masu). Savetuje se umerene fizička aktivnost, a svim bolesnicima zabranjuje pušenje. 

Izvor: Interne bolesti sa negom I, za treći razred medicinske škole.