Ateroskleroza

Promene na arteriji

Ateroskleroza je degenerativna bolest srednjih i velikih arterija, koja se odlikuje mestimičnom pojavom (žarišno) ateromatoznih ploča u zidu krvnog suda. Ateromatozne promene nalaze se u intimi aorte, moždanih i koronarnih arterija i sastoje se od nagomilanih masti, složenih kompleksa šećera, vezivnog tkiva, razgradnih produkata krvi i istaloženog kalcijuma. To dovodi do smanjenja elastičnosti i preranog starenja ovih arterija. Vremenom se ateromatozna ploče uzdižu prema lumenu arterije sužavajući je, a ređe proces može napredovati u smeru medije, stvarajući nekrozu zida krvnog suda sa posledičnom aneurizmom. Treba razlikovati aterosklerozu od arterioskleroze. Arterioskleroza se javqa u malim arterijama, sa dominantnim patofiziološkim promenama u mediji, difuzno raspoređenim, koje ne sužavaju lumen krvnog suda. Ateroskleroza (i arterioskleroza) je podmukla višegodišnja bolest, koja protiče asimptomatski sve dok se ne ispolje njene komplikacije (zakrečenje, tromboza, aneurizma ili embolija). Kada su donji ekstremiteti zahvaćeni ateromatozom, može se javiti gangrena. Bubrežna insuficijencija i hipertenzija, kao i moždani udar česte su posledici ove bolesti, a ubedljivo je najznačajniji uzrok obolevanje od koronarne bolesti.

Faktori rizika

      Glavni uzrok preranog starenja arterije se ne zna. Zna se da je u nekim bolestima učestalije, da ima važnog udela nasleđe i način života (pogrešne životne navike). Kod muškaraca se javlja pet do šest puta češće nego kod žena. Za pojavu ateroskleroze verovatno je odgovorno više izazivača, faktori rizika, koji udruženi dovode do bolesti. Najznačajniji faktori rizika su povišen arterijski krvni pritisak, pušenje i šećerna bolest. Činioci koji podstiču nastanak i razvoj ateroskleroze mogu se podeliti na one koje se može i na one na koje se ne može uticati. U faktore rizika na koje se ne može uticati ubrajaju se pol, godine života i porodična sklonost (nasleđe). Faktore rizika na koje se može uticati podeljeni su na:

A) glavne, u koje spadaju hiperholesterolemija i hipertri-

gliceridemija, arterijska hipertenzija, šećerna bolest,

pušenje i gojaznost;

B) sporedne, a to su rđave životne navike, emotivni str-

esovi i oralni kontraceptivi.

       Ateroskleroza je oboljenje poznijeg životnog doba. Međutim, posledwih decenije granica se pomera naniže, između ostalog i zbog nepravilne ishrane, stresova koji su česti usled ubrzanog tempa života i ograničene fizičke aktivnosti. Pušenje je značajan aterosklerotski činilac, jer nikotin nepovoljno utiče na metabolizam masti. U pojedinim porodicama ateroskleroza je česta pojava (nasleđena sklonost) i ispoljava se utoliko ranije ukoliko su prisutnije rđave životne navike (ishrana bogata životinjskim mastima, smanjena fizička aktivnosti i drugo). Ima bolesti koje podstiču nastanak i ubrzavaju tok ateroskleroze - hiperlipidemija u šećernoj bolesti, hipertireoza, hipotireoza, hiperkorticizam, imune i autoimune bolesti, urođen poremećaj metabolizma masti, esencijalna hipertenzija i dr.

       Ateroskleroza se najčešće dijagnostikuje kasno, kada se ispolje njene komplikacije. Klinička slika i simptomi zavise od obolelog tkiva ili organam čija prokrvljenost zavisi od ateromatozno izmenjene arterije. Ateromatoza u koronarnim arterijama je vrlo česta i prema stepenu oštećenja razvija se neki od oblika ishemijske bolesti srca. Devet od deset obolelih imaju ateromatozno promenjene koronarne arterije, koje su mestimično sužene i zbog toga nedovoljno su sposobne da omoguće koronarni protok krvi prema potrebama srčanog mišića. Zbog toga se razvija anginozni sindrom u raznim oblicima i akutni infarkt miokarda. Ateroskleroza moždanih arterija ispoljava se poremećajima u centralnom nervnom sistemu, od kojih je nadramatičniji moždani udar (koji se može završiti smrtnim ishodom ili invaliditetom).

       Komplikacije ateroskleroze su brojne i ozbiljne. Ispoljavaju se pretežno u poznijem životnom dobu, mada akutni infarkt miokarda, moždani udar i polineuropatija nisu više retki i kod osoba koje imaju trideset ili četrdeset godina. Zanemariju se činjenica da je ateroskleroza višegodišnja napredujuća bolest koja otpočinje rano i da se na njen tok i progresiju može blagotvorno delovati. U dosadašnjem medikamentoznom lečenju nije bilo znatnijeg uspeha, što je razumljivo imajući u vidu definitivne organske promene koje u ovoj bolesti nastaju. Pravi lek su preventivne mere radi sprečavanja morbiditeta od ateroskleroze i u osnovi se sastoje od suzbijanja faktora rizika. Normalizovanjem povišenog krvnog pritiska smanjuje se učestalost srčane insuficijencije, srčanog i moždanog udara. Pravilnim lečenjem šećerne bolesti usporava se prerano starenje arterijskih krvnih sudova (periodične kontrole glikemije, odgovarajući higijensko-dijetetski režim, ambulantna kontrola u dijabetološkim savetovalištima i dr.). Od davnina je poznato da povišene masti u krvi doprinose nastanku ateroskleroze. Zato je pri pojavi hiperlipidemije neophodnno iz ishrane izbaciti masti životinjskog porekla, a kod gojaznih redukovati telesnu težinu (masu). Savetuje se umerene fizička aktivnost, a svim bolesnicima zabranjuje pušenje. 

Izvor: Interne bolesti sa negom I, za treći razred medicinske škole.