anamneza je ispitivanje bo;esnika o pocetku bolesti,simptomima i dotadasnjem lecenju.Postavjaju se kratka, jasna i razumljiva pitanja: zbog cega ste dosli u bolnicu, koje su vase glave tegibe, kada ste se razboleli, kako je pocela bolest, kada ste se povredili...Zatim se postavljaju pitanja vezana direktno za sadasnju bolest zbog koje je dosao na pregled: pokazite prestom gde vas boli, imate li mucninu, da li ste povracali...Prelazi se na licnu anamnezu, gde se dobijaju podaci o ranijim bolestima, alergijama na lekove i hranu, povrede, pa za porodicnu anamnezu (genetski faktor).Sprovodi se anamneza po sistemima.Fizikalni pregled koji obuhvata inspekciju, palpaciju, auskutaciju...
среда, 27. април 2011.
Stanja slicna soku
1)kolaps
2)sinkopa
3)potres mozga
4)plucna embolija
5)masna embolija
1)stanje u kome je bolesnik svestan a istovremeno postoji opsti poremecaj organizma sa padom TA, ubrzanim pulsom, popustanja periferne cirkulacije sa znacima zastoja krvi na periferiji, koza hladna modra oblivena hladnim znoojem.Prva pomoc postaviti u lezeci polozaj sa nogama uvis, obezbediti dovoljan dotok vazduha, lice pokvasiti vodom, posle par minuta stanje se popravlja.
2)predstavlja iznenadni poremecaj opsteg stanja pracen vrtoglavicom, nesvesticom, GUBITKOM SVESTI, bledilom koze.Nastaje usled opste ishemije mozga kao posledica snizenja TA i poremecaja u perifernoj cirkulaciji.Traje vrlo kratko i stanje se brzo popravlja.
3)nastaje kao zatvorena povreda mozga naneta tupim predmetom.Glavana karakterisika je kratkotrajni gubitak svesti 1-2 min. Nastaje funkcionalno ostecenje mozga (nema anatomskih), retrogradna amnezija (povredjeni sa potresom mozga se ne seca trenutka povredjivanja i i kratkog perioda pre povredjivanja).Sva ostecenja koja se jave su reverzibilna i oporavak je brz uz potpuni oporavak funkcije.Dijagnoza se postavlja iskljucivo uz pomoc anamneze gde se insistira da povredjeni rekonstruise tok dogadjaja.Lecenje strogo mirovanje, simptomatski, uz obaveznu hospitalizaciju radi opservacije (stanje svesti) zbog mogucih komplikacija u vidu pojave intrakranijalnih hematoma.
4)obicno nastaje posle tromboembolijskih komplikacija vrlo cesto je smrtonosna, izaziva trenutnu smrt, a ukoliko nije zapuseno glavno stablo plucne arterije onda se javlja gusenje, ksalj, uznemirenost, bori se za vazduh, gubitak svesti, puls ubrzan, tTA, i to podseca na sok.
5)kao i 4
понедељак, 4. април 2011.
Колера - CHOLERA ASIATICA
Колера је акутна инфективна болест епидемичног или пандемичног карактера, проузрокована вибрионима колере, која спада у карантинске болести. Њено сузбијање је регулисано међународним прописима. Болест се клинички манифестује учесталим каракреристичним столицама у виду "пиринлане воде" и бруталним губитком течности и електролита.
Узрочник колере је вибрион колере. То је веома покретан грам-негативни штапић. Лучи токсин који има ентеротропни и неуротропни афинитет. Постоје три издвојена серолошка типа колеричног вибриона: огава, инаба и хикојима.
Сматра се да су клинички вибриони колере и тип el tor, уствари, исти микроорганизам, тј. да је el tor само један биотоп вибриона колере са истим клиничким манифестацијама. Тип el tor изолован је 1906. године из лешева ходочасника који су умрли од колере у карантинској станици el tor на Синају, по којој је и добио назив.
Извор инфекције колере су болесници у свим облицима клиничке манифестације обољења, као и здраве клицоноше.
Путеви преношења су речна вода која се користи за пиће, загађена храна, контакт и муве.
Улазна врата су дигестивни тракт.
Епидемиолошке карактеристике: јавља се епидемично и пандемично у Азији и Африци. Колере у нас нема. Клицоноштво траје 7 дана.
Клиничка слика
Инкубација колере је кратка, траје од неколико сати до пет дана. Клиничка слика колере се може манифестовати широким дијапазоном: од благог дијареалног обољења до флудројантног облика, који брзо може довести до смрти.
Болест почиње нагло, профузним проливом и повраћањем. Столица је у почетку течна са мало чврстих фекалних маса. Убрзо, њен се изглед мења: водњикава је, без фекалних маса, алкалне реакције, тзв. пиринчана чорба. Број столица је веома велики, од 50 па и више у 24 часа. Столица је у млазу, без тенезми и аналне иритације.
Истовремено са појавом пролива јавља се и повраћање. Оно је упорно и обимно. У почетку болесник повраћа несварену храну, а касније повраћени садржај личи на "пиринчану воду". Праћено је боловима у трбуху и штуцањем. Кратко време после почетка пролива и повраћања болесник престаје да мокри. Столицом и повраћањем болесници губе велике количине течности, 10 до 15 литри и више у току 24 сата. Губитак великих количина течности и електролита условљава знаке хиповолемичне циркулаторне инсуфицијенције. Болесници су свесни, упалних очију, ушиљена носа, цијанотичних усана, глас им је промукао и слаб (vox cholerica) због сувих слузокожа. Испољена је јака тахикардија. Пулс се често не опипава, притисак је немерљив, а температура испод 36° С (генитална преко 40° С). Кожа је сува, без тургора, а врхови прстију наборани. Смрт код нелечених болесника наступа због хиповолемичног шока. Ако се стање шока брзо не прекине, развиај се акутна бубрежна инсуфицијенција са уремијом. При неадекватној терапији ацидоза се повећава до ацидоидне коме.
Дијагноза
У епидемији или код јасно изражених клиничких облика дијагноза није велики проблем. Поставља се на основу епидемиолошких података и клиничке слике: нагао почетак са учесталим столицама и повраћањем.
Лечење
Циљ терапије је да се што брже надокнади изгубљена течност, како по количини, да би се сузбио хиповолемични шок, тако и по саставу, ради корекције ацидозе. Рехидратација се врши парентерално у две фазе - прва фаза - 2-3 литре Dacca раствора (5/4/1 l, CACl); друга фаза - одржавање, антибиотици након повраћања, тетрациклин. Од исхране, одмах по престанку повраћања и чим болесник покаже вољу за јелом може му се дати све што жели, без икаквих ограничења. Хоспитализација је обавезна, болесник се може пустити 24 часа након престанка пролива.
Заштита
Превенција колере се заснива на примени општих хигијенских принципа и на специфичној заштити. Од општих мера треба истаћи: снабдевање пијаћом водом, уређену канализацију, личну и општу хигијену и др.
Специфична заштита се постиће вакцинацијом. Вакцина против колере не даје резултате који се од ње очекују. Заштићује до 50%.
Имунитет после прележане колере је солидан.
Карантин је у трајању од пет дана.
Превенција
Узрочник колере је вибрион колере. То је веома покретан грам-негативни штапић. Лучи токсин који има ентеротропни и неуротропни афинитет. Постоје три издвојена серолошка типа колеричног вибриона: огава, инаба и хикојима.
Сматра се да су клинички вибриони колере и тип el tor, уствари, исти микроорганизам, тј. да је el tor само један биотоп вибриона колере са истим клиничким манифестацијама. Тип el tor изолован је 1906. године из лешева ходочасника који су умрли од колере у карантинској станици el tor на Синају, по којој је и добио назив.
Извор инфекције колере су болесници у свим облицима клиничке манифестације обољења, као и здраве клицоноше.
Путеви преношења су речна вода која се користи за пиће, загађена храна, контакт и муве.
Улазна врата су дигестивни тракт.
Епидемиолошке карактеристике: јавља се епидемично и пандемично у Азији и Африци. Колере у нас нема. Клицоноштво траје 7 дана.
Клиничка слика
Инкубација колере је кратка, траје од неколико сати до пет дана. Клиничка слика колере се може манифестовати широким дијапазоном: од благог дијареалног обољења до флудројантног облика, који брзо може довести до смрти.
Болест почиње нагло, профузним проливом и повраћањем. Столица је у почетку течна са мало чврстих фекалних маса. Убрзо, њен се изглед мења: водњикава је, без фекалних маса, алкалне реакције, тзв. пиринчана чорба. Број столица је веома велики, од 50 па и више у 24 часа. Столица је у млазу, без тенезми и аналне иритације.
Истовремено са појавом пролива јавља се и повраћање. Оно је упорно и обимно. У почетку болесник повраћа несварену храну, а касније повраћени садржај личи на "пиринчану воду". Праћено је боловима у трбуху и штуцањем. Кратко време после почетка пролива и повраћања болесник престаје да мокри. Столицом и повраћањем болесници губе велике количине течности, 10 до 15 литри и више у току 24 сата. Губитак великих количина течности и електролита условљава знаке хиповолемичне циркулаторне инсуфицијенције. Болесници су свесни, упалних очију, ушиљена носа, цијанотичних усана, глас им је промукао и слаб (vox cholerica) због сувих слузокожа. Испољена је јака тахикардија. Пулс се често не опипава, притисак је немерљив, а температура испод 36° С (генитална преко 40° С). Кожа је сува, без тургора, а врхови прстију наборани. Смрт код нелечених болесника наступа због хиповолемичног шока. Ако се стање шока брзо не прекине, развиај се акутна бубрежна инсуфицијенција са уремијом. При неадекватној терапији ацидоза се повећава до ацидоидне коме.
Дијагноза
У епидемији или код јасно изражених клиничких облика дијагноза није велики проблем. Поставља се на основу епидемиолошких података и клиничке слике: нагао почетак са учесталим столицама и повраћањем.
Лечење
Циљ терапије је да се што брже надокнади изгубљена течност, како по количини, да би се сузбио хиповолемични шок, тако и по саставу, ради корекције ацидозе. Рехидратација се врши парентерално у две фазе - прва фаза - 2-3 литре Dacca раствора (5/4/1 l, CACl); друга фаза - одржавање, антибиотици након повраћања, тетрациклин. Од исхране, одмах по престанку повраћања и чим болесник покаже вољу за јелом може му се дати све што жели, без икаквих ограничења. Хоспитализација је обавезна, болесник се може пустити 24 часа након престанка пролива.
Заштита
Превенција колере се заснива на примени општих хигијенских принципа и на специфичној заштити. Од општих мера треба истаћи: снабдевање пијаћом водом, уређену канализацију, личну и општу хигијену и др.
Специфична заштита се постиће вакцинацијом. Вакцина против колере не даје резултате који се од ње очекују. Заштићује до 50%.
Имунитет после прележане колере је солидан.
Карантин је у трајању од пет дана.
Превенција
уторак, 15. март 2011.
Здр. нега оболелих од пертусиса
1. Пријава и изолација. Пријава и изолација су обавезни. У зависности од тежине клиничке слике оболели се могу лечити и у кућним условима. За новорођенчад и одојчад је обавезна хоспитализација без обзира на тежину клиничке слике и увек се хоспитализује мајка као пратиоц.
2. Смештај. Оболели се смештају у сунчану, умерно загрејану просторију са појачаном влажношћу ваздуха, која се често проветрава и која је снабдевена доводом кисеоника у условима свакодневне активности.
3. Праћење виталних функција. Неопходно је водити листу зацењивања - Пратити нападе кашља и зацењивања, повраћања, уринирања, дефекације и евентуално конвулзија које се могу јавити. И на основу листа имамо увид у тежину клиничке форме болести.
4. Спроводђење личне хигијене. Лична хигијена се спроводи уобичајено. Неопходно је пружити помоћ у току напада зацењивања која подразумева: када је у питању новорођенче мајка подиже дете, пребацује га преко своје леве подлактице у пределу дијафрагме са лицем на доле, благо га лупка између лопатица, теши га и смирује. Глава је окренута на доле како би при нападу секрет из носа изашао у спољашњу средину, као и повраћајни садржај уколико дође до њега. Ако је дете старије клекне испред неке чврсте подлоге на коју се наслања подлактицама. У току зацењивања може доћи до настанка апноичне фазе у току које је дете црвено, узнемирено, очи су натечене као и капци, вене на челу и врату су увећане, дете је цијанотично и губи пулс. Колика је важна помоћ услед напада кашља и зацењивања толико је важно и збрињавање болесника после напада што подразумева: преглед усне дупље, испирање исте, проверавања да ли има остатака повраћајног садржаја које дете може да аспирира. Окупати дете, пресвући јер у току напада може доћи до не вољне дефекације и уринирања.
5. Исхрана. Исхрана зависи од узраста. За одојчад хране је у течном стању. Прибор за храњење мора бити стерилан. Старијој деци се даје високо калорична и хиперпротеинска храна и веома је важна рехидратација болесника.
6. Дијгноза. Поставља се на основу:
· анамнезе;
· клиничке слике;
· епидемиолошких података;
· лабораторијских анализа.
Крв се узима за SE и KKS. У крвној слици се јавља лимфоцитоза. Потврда дијагнозе се ради изолацијом узрочника из слузи дисајних путева.
7. Терапија. Подразумева примену:
· каузалне терапије – антибиотици.
· Симптоматска терапија – антитусици, спазмолитици, оксигенотерапија, седатици како би се превенирале конвулзије услед хипоксије.
8. Здравствено васпитање. Подразумева едукацију мајке да прати кашаљ, како да помогне детету шта да уради по завршетку напада, и како да обезбеди квалитетну исхрану.
9. Превенција. Подразумева:
· Опште мере – не ефикасне.
· Специфичне – примена Di-Te-Per вакцине (I доза са навршених 2 месеца 0,5ml i.m у делтоидни мишић, II доза са навршених 3,5 месеци, III доза са навршених 5 месеци, ревакцинација је са навршених 17 месеци). И још, примена специфичних имуноглобулина код лица која нису вакцинисаа а могу бити у експонирана болести. Хемиопрофилакса подразумева заштиту експонираних особа 5-7 дана примено еритромицина.
Здр. нега оболелих од MUMPS инфекција
1. Пријава и изолација. Су обавезни. Изолација траје док траје заразност и болесник је заразан све до повлачења отока. У зависности од тежине клиничке слике изолација се може извршити и у кућним условима.
2. Смештај. Болесници се смештају у добро осунчану и умерено загрејану просторију, у удобну постељу. Болесник обавезно треба да мирује јер кретање условљава настанак компликација, на првом месту орхитиса.
3. Праћење виталних функција. Неопходно је пратити ТТ ради потреба снижавања. ТТ се може снижавати туширањем млаком водом или антипиретицима. Прати се изглед болесника.
4. Спровођење личне хигијене. Лична хигијена се спроводи свакодневно уобичајено. Неопходно је редовно одржавање усне дупље. Пресвлачење личног и постељног рубља врши се по потреби.
5. Исхрана. У почетку је течна и кашаста због болова који се јављају при гутању и жвакању. Чим ишчезне болесници могу да узимају обичну храну.
6. Дијагноза. Поставља се на основу:
· анамнезе;
· клиничке слике;
· епидемиолошких података;
· лабораторијских анализа.
Крв се узима за SE и KKS. Седиментација је нормална, број леукоцита је нормалан или снижен уз вишак лимфоцита. Дијагноза се потврђује серолошким тествоима и изолацијом узрочника.
7. Терапија. Подразумева:
· симптоматска тј. примена антипиретика
· Ако је у питању орхитис дају се кортикостероиди у трајању 2-3 дана.
8. Здравствено васпитање. Предстаља едукацију мајке пошто најчешће обољевају деца предшколског и школског узраста. Упознати мајку са важношћу мировања, одржавања личне хигијене, исхраном.
9. Превенција. Може бити:
· Општа
· Специфична–подразумева-примену хиперимуногамаглобулина и MMR вакцине.
Пријавите се на:
Постови (Atom)