Neurologija

Zdravstvena nega obolelih od tetanusa

Prijava, izolacija: prijava je obavezna, izolacija nije, lečenje u intenzivnoj nezi.

            Sestra se pridržava 8 zadataka:

1.    Prijem i smeštaj bolesnika;

2.    posmatranje, kontrola vitalnih funkcija;

3.    održavanje, prohodnosti disajnih puteva;

4.    sprovođenje lične higijena, prevencija komplikacija;

5.    ishrana;

6.    lečenje;

7.    zdravstveno vaspitanje;

8.    prevencija.

1. Resiratorno ugroženi bolesnici ne podležu sanitarnoj obradi. Smeštaju se u zamračene prostorije, sa umernom vlažnošću, temperaturom, vrata i prozori su obloženi da što manje buku dopire do bolesnika, pod je takav da se nestvara buka kada se hoda po njemu jer svaka jača zvučna draž može izazvati grčeve, na postalji su zaštitne stranice, položaj je blag trenderlemburgov. Ako je bolesnik u opistotonusu stavljamo specijalne jastučiće ispod temena i peta. Otvara se lista nege gde se piše ishrana, bilans unete i izlučene tečnosti, po prijemu se plasira stalan kateter i i.v kanila.

2. Dvadesetčetvoročasovni nadzor, mst posmatra izraz lica, boju i vlažnost kože, položaj, registruje karakter, učestalost, intenzitet grčeva, broj i jačinu. Prati respiracije, tip disanja, aritmičnost, dubinu, ravnomerno podizanje grudnog koša i pomoćne muskulature. Disajni volumen nesme pasti ispod 350ml. Prati se tt, puls, diureza, elektrolitni status, težina. Merenja se sprovode u različitim intervalima koji zavise od težine bolesti. I bitno je čitko pisanje kako bi se lakše uočila promena stanja.

            3. Sprovodi se primenom relaksansa. Da ne bi došlo do respiratorne insuficijencije bolesniku se radi traheotomija. Bolesnici su većinom svesni, orjentisani, sve vide, čuju. Mst vodi računa o vlažnosti vazduha kojiu bolesnik udiše. Preko otvora kanile stalno mora biti vlažna gaza natopljena sterilnim fiziološkim. Zbog mogućega zapušenja kanile kod nakupljanja sekreta vrši se radovno aspiracija. Aparat mora biti pored postelje, i uvek spreman sterilan set. Ako se kanila zapuši ubacuje se nova. Aspiraciju vrši mst, na aparat se stavlja sterilan kateter, aspiracija se pažljivo vrši u trajanju od 15 sekundi. 3x5 sekundi. Iymedju pauze od nekoliko sekundi. Po završenoj aspiraciji kateter za višekratnu upotrebu potapa se u destilovanu vodu, aparat se uključi i tako očisti kateter, zatim se ispere i steriliše nekom od metoda vlažne hemijske sterilizacije. Aspiracija se mora raditi pravilno i pažljivo, kateter se nesme pomerati gore-dole. I sve ovo u cilju sprečavanja komplikacija. Nekada je potrebno pre aspiracije u traheu ubaciti sterilan kateter sa fiziološkim ili bolesnika lupkati po grudima kako bi se sekret lakše evakuisao. Dezinfekcija okoline, ispiranje fiziološkim, naprska se antibiotski sprej, stavi se sterilna gaza natopljena vazelinom i tek onda suva gaza.

            4. Ovrada stome je takođe prevencija komplikacija. Lična higijena od glave do pete, toaleta očiju 3-4puta u toku 24h i preko kapaka se stavi gaza sa fiziološkim jer bol ne može da pomera kapke. Toaleta usta vrši se na 4h zbog trizmusa bolesnici ne mogu da žvaću i suši se jezik, usne, takođe je moguć ugriz u napadima grčeva. Ispira se mentolom ili boraksom. Kupanja- prebrisavanje celog tela toplom vodom i sapunom 1 ili više puta posle preznojavanja. Presvlačenje po potrebi. Predilekciona mesta posebno tretirati. Ispiranje mokraćne bešike sa nelatonovim kateterom.

            5. Ishrana. Zbog trizmusa bolesnik se hrani veštačkim putem tj. preko nazogastrične sonde.moramo biti obazrivi kod ishrane, sprovodi se kap-po-kap. Ishrana je hiperkalorijska, hiperproteinska, dobro posoljena, više obroka manjih po količini. U listu ishrane upisuje se vreme, vrst i količina unetog obroka. Sonda ostaje 7-10 dana, adekvatno se obrađuje. Kod ne pravilnog hranjenja dolazi do dilatacije želuca, stomak je nadut i hrana se vraća. Kod bolesnik može da otvara usta hrani se preko sisaljke gde uvlači hranu i guta. Posle oporavka vraća se normalnoj ishrani.

            6. Lečenje. Imamo 4 cilja:

            - osnovno je sprečavanje dalje produkcije toksina, sprečavanje infekcije i dalje intoksikacije. Postiže se primenom hiperimunoggamaglobulina pentabulina, vakcinom tetalpan po šemi 1.2.12, hiruška obrada rane hidrogenom jer stvara anaerobne uslove, time se smanjuje dalja intoksikacija, i dajemo antibiotike;

            - borba protiv grčeva. Davanjem relaksanasa, zavisi od težini kliničke slike;

            - borba protiv respiratorne insuficijencije. Primena dijazepamskih preparata, traheotomija. Kod otežanih oblika kliničke slike daju se posebni lekovi koji opuštaju sve mišiće pa i disajnu muskulaturu, pa bolesnik se priključi na respirator;

            - korekcija izraženih metaboličkih poremećaja. Unošenje tečnosti parenteralno 5-6l u toku dana, daju se izotonični rastvori, humani albumini, krvna plazma. Kvalitetna ishrana.

            7. Zdravstveno vaspitanje. Posle preležane bolesti nema imuniteta. Potrebno je da pacijent promeni navike, da ga upoznamo kako nastaje oboljenje i da postoji vakcina kao prevencija oboljenje.

            8. Prevencija:

            - opšte mere: zaštita poljoprivrednika, zidara idtd. Nošenje adekvatne obuće, odeće, ako pak do povređivanja dodje neka se jave lekaru.

            - specifične mere: pasivna i aktivna zaštita, Di-Te-Per vakcina. A kombinacija ove dve zaštite u slučaju tetanogene rane.

                        1. povređena osoba koja je uredno vakcinisana i revankcinisana, a od zadnje vakcinacije nije prošlo više od 10 godina vrši se hirurška obrada rane i primena antibiotika.

                        2. ako je osoba za svoj uzrast rednovno vakcinisana i revakcinisana, a prošlo je više od 10 godna, radi se obrada rene, i daje se buster doza.

                        3. osobe koje nisu uredno vakcinisane ili nemaju dokumentaciju smatraju se kao ne vakcinisane. Pored hirurške obrade rane i antibiotika daje se tetalpan u 4 doze, šema 01612.

Objasnjenje za lekcije ispod

Dodate su lekcije:
- dijeta kod dijareje;
- nega obolelih od shigeloze;
- nega obolelih od hepatitisa;
- biopsija jetre;
- nega obolelih od pegavog tifusa.
- nega obolelih od tetanusa, gore iznad

NE POSTAVLjENE:
- nega kod stafilokoknog trovanja hranom;

Lekcije iz infektivnog koje prof Evica pita za poslednju ocenu

Dijeta kod dijareje

            Dok traju prolivi uzimati prokuvanu ili flaširanu vodu, bistre supe iz kesice, čajevi od nane i šipka, crni čaj bez šećera i rastvor za rehidrataciju (4 velike kašike šećera, ¾ kašičice soli, jedna kašičica sode bikarbone, jedna čaša ceđenog soka od pomorandže. Do 1l nasuti prokuvanom ohlađenom ili flađiranom vodom). Kad prolivi nestanu dodati u ishrani jogurt, dvopek, bareni pirinač, barenu šargarepu i krompir, banane i pečene jabuke. Kad se stolica normalizuje dodaje se kuvano ili na žaru pečeno posno meso, mladi sir i barena jaja. Po ozdravljenju nekoliko dana ne uzimati pasulj, grašak, kupus, zelenu salatu, neljušteno sirovo voće. Napitke unositi često na 5-10 minuta 1 gutljaj – tako se vrši rehidratacija.

Nega obolelih od šigeloze

            Oboljenje iz grupe crevnih infektivnih bolesti.

            Prijava i izolacija su obavezne. U zavisnosti od težine kliničke slike hospitalizacija ili kućna izolacija.

            Smeštaj: uredna, čista umereno zagrejana prostorija, sa optimalnom vlažnošću vazduha, udobna postelja koja je u blizini toaleta kako bi bolesnik što pre stigao do nje.

            Praćenje vitalnih funkcija: temperatura, pritisak, puls, zbog gubljenja tečnosti slabi cirkulacija, a pritisak pada, registruje se broj i izgled stolica.

            Lična higijena: bolesnici su uglavnom u stanju da sprovode ličnu higijenu. Kad je bolesnik sa izraženom slabošću i malaksalošću treba mu pomoći. Dva do tri puta dnevno vršiti toaletu usne duplje. Kupanje po potrebi, ali se posle svake defekacije vrši toaleta analnog predela mlakom vodom i neutralnim sapunom. Premazuje se i neutralnom kremom da se ublaži bol i smanji iritacija. Higijena ruku je obavezna i važna. Vodi se računa o pravilnom otklanjanju fekalnih masa. Pojačano održavanje i dezinfekcija sanitrnih prostorija.

            Ishrana: Bolesnik je na dijeti („Dijeta kod dijareje“).

            Dijagnoza: postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, epidemioloških podataka, laboratorijskih analiza. Od laboratorijskih analiza radi se: SE, hematološki pregled krvi i urina, elektrolitni status. Potvrda Dg: koprokultura (u sterilne posude, tri puta uzastopno, sa karakterističnog mesta, zasejavanje u roku od 2h). Može se uzeti rektalnim brisom i sigmoidnom skopijom.

            Terapija: borba protiv infekcije (antibiotici), rehidratacija (oralno, parenteralno preko i.v infuzija postepeno kap po kap). Simptomatska terapija su antipiretici, sredstva protiv grčeva (mora se biti obazriv sa njima). Bolesnici se mogu otpustiti iz bolnice kao potpuno izlečeni, kada se popravi opšte stanje, kad je stolica formirana, u tri uzastopne koprokulture nalaz je negativan. Može se otpustiti i kao kliconoša kada 3 puta uzastopno koprokulture nisu negativne, prijavljuje se epidemiološkoj službi zaduženoj za taj region.

            Zdravstveno vaspitanje: higijena ruku, higijensko čuvanje namirnica, higijenski ispravna voda za piće, pravilno otklanjanje otpadnih voda.

            Prevencija:

Ø  opšte mere podrazumevaju zdravstvenu kontrolu lica koja su zaposlena u proizvodnji i prometu namirnica i osobe koje rade u vodosnabdevanju;

Ø  specifične mere podrazumevaju hemioprofilaksu, pri pojavi epidemije najčešća je hidrična epidemija.

Zdravstvena nega obolelih

od akutnih virusnih hepatitisa

            Prijava i izolacija: su obavezni. Lečenje se može sprovoditi u kućnim uslovima.

            Smeštaj: uredna, čista umereno zagrejana prostorija, sa optimalnom vlažnošću vazduha, udobna postelja. Tokom bolesti je potrebno mirovanje, pošteda od psihičkog i fizičkog napora, jer se u mirovanju u jetri poboljšava cirkulacija i brže se regenerišu hepatociti.

            Praćenje vitalnih funkcija: prate se 2 puta u toku 24h. Ništa posebno se ne posmatra, jer se bolesnici praktično dobro osećaju. Ako bi pratili diurezu i izgled kože uočili bi promene na početku i kraju ikteričnog stadijuma.

            Sprovođenje lične higijene: uobičajena kao i kod zdravih osoba. Umivanje, toaleta usne duplje, kupanje, presvlačenje. Bolesnici uglavnom sami sprovode ličnu higijenu. Posebno se vodi računa o pranju ruku posle toaleta i pre svakog jela. Ovo se uglavnom odnosi na one osobe koje nemaju izgrađene navike.

            Ishrana: prisutne su gastrointestinalne tegobe kao što su gađenje, muka, povraćanje, bol ispod desnog rebarnog luka. Na bolesnicima se ostavi da odrede koliko će puta u toku 24h jesti, uglavnom su to češći obroci manji po količini. Preporučuje se sveže sveža hrana, kuvana uvodi, dinstana uz malo ulja. Umereno slana, a od začina se koristi limunovo ulje. Primenjuje se hepatična dijeta. Ona traje onoliko koliko je potrebno dok se jetra ne oporavi, a to znamo po laboratorijskim analizama (ALT, AST).

            Dijagnoza: postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, epidemioloških podataka, laboratorijskih analiza. Od laboratorijskih analiza radi se krv (SE, KKS, biohemija, serološke rekacije); urin (biohemija, žučne boje, prisutan bilirubin, urobilinogen). U analizam krvi KKS je nekarakteristična, povišen je bilirubin u serumu. Transaminaze ALT, AST su povišene, pokazuju stepen oštećenja jetre, preko njih pratimo tok bolesti, mere se više puta. Na osnovu biohemijskih analiza krvi i urina utvrdićemo oštećenje jetre i to ide u prilog virusnim infekcijama. Dijagnoza se ne može postaviti bez seroloških testova. Potvrda dijagnoze: krv se uzima za serološke reakcije, venska krv u hemijski čiste epruvete, uzima se 5-10ml krvi bez antikoagulantnog sredstva. Uzima se na početku i kraju bolesti.

Ø  Potvrda za hepatitis A: serološke reakcije. Krajem prve nedelje detektiuju se anti HAV igm antitela, anti HAV igg anitela krajem druge nedelje rastu do 5. meseca nakon toga vrednosti se održavaju u titru. Osobe imaju imunitet celog života.

Ø  Potvrda za hepatitis B: prisustvo antiHBCor u Igm klasi znači pozitivna dijagnoza hepatitisa B. A prisustvo anti HBs znači da je isti preležan.

Ø  Potvrda za hepatitis C: prisustvo anti HCV pozitivna dijagnoza, koristi se RIA (radioimuniesej), eliza (enzimoimunoesej).

            Lečenje:

Ø  Mirovanje;

Ø  Dijeta;

Ø  Može a i ne mora simptomatska terapija. Ona podrazumeva i.v infuzioni rastvor 5% ili 10% glukoze i vitamine tokom nekoliko dana.

            Zdravstveno vaspitanje: zavisi od tpa hepatitisa:

Ø  Ako je tip A – higijena ishrane, stanovanja, obezbeđena higjenski ispravna voda za piće, i pravilno uklanjanje otpadnih voda. Higijena ruku, pravilno pripremanje i čuvanje namirnica.

Ø  Tip B i C – upoznavanje o načinu prenošenja.

            Prevencija:

Ø  Opšte mere podrazumevaju zavise od tipa i podrazumevaju: kod tipa A - higijena ishrane, stanovanja, obezbeđena higjenski ispravna voda za piće, i pravilno uklanjanje otpadnih voda. Higijena ruku, pravilno pripremanje i čuvanje namirnica. Delovanje na izvor (izolacija čoveka) i put prenošenja (higijena ruku, kontaminirana voda i hrana). Tip B i C – nije potrebna izolacija.

                        1. dobra opšta i lična higijena (ako se leči u kućnim uslovima)                                 obavezna je izolacija i pravilno postupanje sa sekretima i                                                 ekskretima. Sopstvena upotreba pribora za ličnu higijenu.

                        2. zaštita pri seksualnom odnosu, ako je jedan partner pozitivan                              drugi negativan, neophodan je pezervativ i vakcina.

                        3. obavezna kontrola trudnica u 7,8,9 mesecu.

                        4. špricevi i igle za jednokratnu upotrebu po mogućnosti i drugi                               instrumenti, sterilisani u suvom sterilizatoru, dezinfekcija                                          formalinom, etilen oksidom.

                        5. svaka krv ili serum smatra se potencijalno opasnim, neophodno                                     je koristiti mere lične zaštite i obratiti pažnju na lezije.

                        6. HBs pozitivne osobe moraju da vode račune da krv ne dođe u                             kontakt sa bolesnikovom.

                        7. kontrola krvi pri transfuziji.

                        8. kada se zna da je bolesnik HBs pozitivan stavlja se na kraj                                   operativnog programa.

                        9. poseban aparat za hemodijalizu, češća kontrola hemofiličara.

                        10. pravilno postupanje sa umrlim koji je HBs pozitivan.

Ø  Specifične mere podrazumevaju za HAV ništa, za B i C:

·         Da li je nosilac, ako bolesnik nije daje se vakcina po šemi 0.1.6.

·         Obavezna vakcinacije zdravstvenih radnika, učenika, studenata koji obavljaju praksu u zdravstvenim ustanovma;

·         Imunizacija po kalendaru vakcinacije.

·         Bolesnici na hemodijalizi vakcinišu se po šemi 0.1.2.6 dupla doza vakcine;

·         Osobe koje nisu imunizovane a doživele su akcident dobijaju pasivnu aktivnu zaštitu hiperimunimglobulinom + vakcina po šemi 0.1.2.12. Takođe i novorođenčad od HBs+ majki.

              Biopsija jetre

            Biopsija jetre je medicinsko-tehnička radnja koja se izvodi u dijagnostičke i prognostičke svrhe. Uzima se tkivo jetre radi patohistološkog pregleda, spada u invazivne metode. Radi se na dva načina:

1.    Ciljana biopsija je laparoskopska metoda, gde se uz pomoć specijalne sonde i klešta uzima uzorak sa karakterističnog mesta jer je sve pod video nadzorom.

2.    Biopsija na slepo je aspiracija tkiva, gde se isečak uzima iz istih razloga. Ovaj način je mnogo češći od prvog.

            Biopsiju izvodi lekar, a MST organizuje i asistira. MST pravi plan rada. Neophodna je priprema: bolesnika, materijala, prostorije, lekara, MST. Faza izvođenja: uzima se uzorak i prati se stanje bolesnika. I završna faza: zbrinjavanje bolesnika i slanje uzorka na patologiju, spremanje mateijala.             Priprema bolesnika je višestruka:

Ø  Psihička je najranija, upoznaje se sa svrhom i izvođenjem biopsije, bolesnik daje saglasnost, zakazuje se i dalje priprema bolesnik;

Ø  Klinička: ultrazvuk stomaka, internistički i pulmološki pregled u cilju utvrđivanja i otklanjanja kontraindikacija;

Ø  Laboratorijska: krvna grupa, RH faktor, KKS (trombociti, protrombin, vreme kaogulacije);

Ø  Medikamentozna: 2-3 dana pre biopsije bolesnik parenteralno dobija K vitamin. Uoči biobsije može dobiti sedativ po potrebi, i na dan takođe;

Ø  Fizička: u oči zakazane biopsije brijanje muškaraca ako je potrebno, kupanje, presvlačenje, laka večera, ujutro na dan bipsije ne jede, ode do toaleta. Dolazi do sale u pratnji mst.

            Sala ispunjava uslove male hirurške sale. Pribor i materijal su spremljeni na kolicima. Lekar i mst se pripremaju isto onako kao kad se ulazi u salu.

            Izvođenje: bolesnik je u Sali, skida gornji deo pidžame, leže na levi bok, lava ruka je pored tela, a desna ispod glave. Lekar palpira ubodno mesto i obeleži ga. To je između 7-8 rebro, prednja aksilarna linija. Igla se uvodi na gornju ivicu donjeg rebra gde se linije seku. Posto je mesto određeno mst uzima  sterilan pean gazu natapa benzinom i vrši dezinfekciju tako tri puta, zatim tri puta alkohol, 3 puta jod. I kako bi se zaštitiolo ubodno mesto stavlja se sterilna kompresa sa otvorom. Daje se lokalna anestezija: 5ml špric, 2 ampule ksilokaina ili drugog anestetika, lekar vrši lokalnu anesteziju. Anestezira kožu, potkožno tkivo i tako do peritoneuma. Posle nekoliko minuta anestetik deluje, lekar uzima sterilan skalpel i pravi mali rez na obeleženo mesto. Sestra sprema špric navlači u njega 3ml fiziološkog, stavlja meningijevu iglu koja je dužine 12-15cm, šireg lumena 1-1,8mm, ima mandren koji je 3.4cm kraći od dužine igle. Ugao uboda je 90 stepeni, igla se plasira kroz mali rez na koži. U blizini jetre istisne se pola fiziološkog, bolesnik zadrži dah i onda se aspirira. Isti ugao je i kod deplasiranja.

            Završna faza: zbrinjavanje bolesnika, na ubodno mesto stavljamo sterilnu gazu i pričvršćujemo je leukoplastom, a preko nje stavimo široki zavoj i obmotamo trbuh. Bolesnik oblači gornji deo pidžame i transportuje do prostorije za opservaciju na levom boku. Na predeo jetre se stavi kesa sa ledom, 2h traje nadzor. Prati se mesto uboda, izgled bolesnika, pritisak, puls. Umeren bol ne predstavlja opasnost. Ukoliko nema krvarenja bolesnik se transportuje u sobu i 24h miruje u postelji. I dalje je pod nadzorom. Ako nema krvarenja, a biopsija je rađena ujutro bolesnik može da uzme lagani ručak. Ukoliko je rađena kasnije, ručak preskače i uzima laganu večeru. Sutradan skida zavoj, a prekosutra gazu.

            Zbrinjavanje isečka: u bočicu sa fiksativom istisnemo sadržaj iz brizgalice sa ostatkom fiziološkog. Isečak je kao konac 1-1,5cm. Bočica se zatvara, zalepi flasterom, zalepimo nalepnicu na kojoj piše ime, prezime, datum i analiza. I sa čitko popunjenim uputom ide na patohistološku analizu.

            Zbrinjavanje materijala: set za jednokratnu upotrebu (igla ide u „sigurnu kutiju“ , špric u medicinski otpad, skalpel u medicinski otpad). Gaza u medicinski otpad i sve što je imalo kontakt sa krvlju. Ostalo bez krvi ide u komunalni otpad. Pribor za višekratnu upotrebu se dezinfikuje, pere, i steriliše u suvom sterilizatoru.

Zdravstvena nega obolelih

od rikecioza – pegavi tifus

            Izolacija i prijava su obavezni, takođe i hospitalizacija. Bolesnik prolazi temeljnu sanitarnu obradu, sva odeća se stavlja u tkaninu natopljenu dezinfekcionim sredstvom i ide na depedikulaciju. Bolesnici se šišaju, briju, kupaju, kosmati delovi se briju. Bolesnik se smešta na odeljenje. Izolacija je u prizemlju sa rešetkama, zamračena, umereno topla, nepotreban inventar se iznese, neophodan je stalan nadzor u tifoznom stadijumu. I zaštitne stranice na postelju.

            Praćenje vitalnih funkcija: u zavisnosti od kliničke slike svest može biti poremećena (konfuzija, agresija, samopovređivanje) po potrebi se bolesnik imobiliše. Prati se KVS (TA, puls, radi EKG), respiratorni sistem (kašalj, disanje), urinarni trakt (diureza), tt, stolica, elektrolitni status. Praćenje zavisi od težine kliničke slike.

            Sprovođenje lične higijene: zbog svoje tromosti, slabosti, malaksalosti treba im pomoć. Toaleta usne duplje, po potrebi kupanje, presvlačenje. U drugom stadijumu mst sprovodi higjenu usta više puta u 24h zbog dehidratacije postoje naslage na jeziku, ustima. Korsti se boraks i mentolglicerin. Cilj je održavanje vlažnosti. Toaleta analnog predela posle defekacije. Ispiranje bešike na 12h, prevencija dekubita. Postelja je zategnuta, koža suva, čista.

            Ishrana: unošenje tečne, kašaste hrane, više obroka manjih po količini, lako svarljive namirnice (sutlijaš, puding, bela kafa, mleko, čaj, mućena jaja). Tako je do oporavka, posle je ishrana normalna.

            Dijgnoza: anamneza, klinička slika, epidemiološki podaci, laboratorijske analize. Da li je osoba vašljiva. Laboratorija: SE, KKS. Potvrda Dg: serološke reakcije 3-5 dana bolesti. Određuje se vejl-feliksovom reakcijom, i fiksacijom komplemenata.

            Terapija: primena kauzalne terapije (tetraciklin), simptomatska (anipiretici, rehidratacija, i kod teže kliničke slike primena kortikosteroida).

            Zdravstveno vaspitanje: znaćaj higijene, kupanje, pranje kose, presvlačenje, pranje iskuvavanje, peglanje rublja, higijena stana.

            Prevencija: depedikulacija sprovodi se insekticidima u različitim oblicima: prašak, tečnost (prave se emulzije), raspršivanje (aerosol).

Komplikacije posle postavljanja gipsa

1)bol (zbog dekubita koji nastaje zbog naleganja gipsa na obline ekstramiteta)

2)utrnutost (usled pritiska na periferne nerve)

3)cijanoza (poremecaj cirkulacije)

Ekstenzija ima za cilj da izvrsi ucvrscivanje polomljenih delova kosti i da ih dovede u priblizno normalan polozaj.Postoje dve vrste ekstenzije:

1)indirektna (kozna)

2)direktna (skeletna)