Neverovatna transplantacija lica

Nakon najrizičnije i najintenzivnije transplantacije lica do sada, pacijent Ričard Li Noris uspešno se oporavio, a fotografije koje je nedavno objavio njegov lekarski tim oduševile su ne samo medicinsku već i širu javnost.

Ričard Li Noris zadobio je izrazito teške povrede lica u nesreći s vatrenim oružjem1997. godine. Punih 15 godina izlazio je samo po noći, nosio je masku, i morao da se skriva od očiju javnosti, prenosi "Jutarnji list".

Ali, u martu ove godine, hirurzi Univerzitetskog bolničkog centra u Merilendu uspeli su da Norisu presade celo lice. Lice je donirala porodica anonimnog donatora čiji su organi spasili živote četvoro ljudi istog dana, a Norisu su, prema vlastitim rečima, ‘poklonili novi život’.

“Sada mogu da hodam pored ljudi i niko se ne osvrće za mnom. Moji prijatelji su nastavili dalje sa svojim životom, započeli porodice i karijere. Ja sad mogu da počnem da radim na novom životu koji mi je vraćen”, rekao je.

Operacija je rezultat rada Odeljenja za mornarička istraživanja američkog ministarstva odbrane.

Cilj finansiranja je da se procedura u budućnosti koristi kao model za pomoć ratnim veteranima koji su povrede zadobili od improvizovanih eksplozivnih naprava u Avganistanu. Na samoj operaciji radila je prava armija doktora, naučnika i drugog bolničkog osoblja. Više od 100 osoba bilo je uključeno u operaciju koja je trajala čak 36 sati.

Hirurzi su rekonstruisali delove vilice i kostiju lica, te su čak uspeli da spoje i živce na presađeno lice. Tako se Norisu povratilo čak 80 posto osećaja na desnoj i 40 posto na levoj strani lica. Operaciju je vodio dr Eduardo Rodriges, profesor hirurgije na medicinskom fakultetu Univerziteta u Merilendu, šef plastične, rekonstruktivne i maksilofacijalne hirurgije.

“Pre operacije ljudi su gledali u Ričarda jer je nosio masku i hteli da vide njegov deformitet. Sada imaju drugi razlog da gledaju u njega, i stvarno je neverovatan”, rekao je Rodriges.

Prilikom saopštenja rezultata operacije, Rodriges je zahvalio svim hirurškim timovima na svetu koji su obavili 22 presađivanja lica do danas, bez čijeg truda, rekao je, ni njegova operacija ne bi bila uspešna.

U međuvremenu, Norisov oporavak premašio je sva očekivanja doktora. Sedam meseci nakon operacije, Noris izgleda sasvim normalno, i nekome ko ga vidi po prvi put nemoguće je da zamisli kolika je bila težina njegovih povreda pre operacije.

Izvor: jutarnji.hr /B92

Ljudska sperma iz matičnih ćelija

Tim naučnika sa Univerziteta u Kjotu uspeo je da od matičnih ćelija miševa stvori jajne ćelije koje su potom oplođene i stvorile male miševe. Američki istraživači su, nakon ovog uspeha, rekli da će udvostručiti svoje napore da iz matičnih ćelija stvore ljudsku spermu.

Dr Rene Pera sa Univerziteta u Stanfordu smatra da bi, ukoliko ti napori urode plodom, ljudska sperma mogla da se koristi za reprodukciju za dve godine a jajne ćelije za pet.

„Znam da ljudi misle kako je ovo frankenštajnska medicina, ali mislim da to nije neki izmišljen ili beznačajn problem - nepolodnost može da utiče na čitav vaš život”, kaže dr Pera.
Neplodnost pogađa i do 15% parova u polno zrelom dobu.
Ipak, korišćenje matičih ćelija iz embriona za istraživanje - kao što se to radi u Institutu za matične ćelije i regenerativnu medicinu na Stanfordu - izaziva kontroverze jer embrioni moraju da se unište prilikom tog procesa. Laboratorija koristi embrione koji su „pretekli” od vantelesnih oplodnji.

Dr Pera kaže da se svake godine u Americi vantelesnom oplodnjom stvori milion-milion i po embriona a oko 500.000 njih se odbaci. Ona u svom testiranju iskoristi oko 500 embriona. „I ljudi sada brinu zbog tih 500 umesto zbog 500.000”.

Matične ćelije imaju potencijal da prerastu u bilo koju ćeliju, a stvaranje jajnih ćelija u laboratorijama moglo bi da postane uobičajena stvar, kao što je danas vantelesna oplodnja.
Japanski stručnjaci su sada prvi put stvorili sisara od matičnih ćelija i to se slavi kao Sveti gral istraživanja reproduktivnih matičnih ćelija. Oni su pokazali kako se u laboratoriji mogu „uzgajati” sperma i jajne ćelije koje će potom dati naizgled zdravog potomka.
„Ponovo smo dobili zamajac. Izgleda da se svake dve godine desi neka prekretnica koja nam svima da krila”, prokomentarisala je dr Pera uspeh japanskih kolega.

Stvaranjem sperme i jajnih ćelija iz matičnih ćelija embriona naučnici žele da bolje razumeju reprodukcitvni proces i embrione. U kliničkom smislu, to bi vremenom moglo da pruži nove opcije neplodinim parovima koji žele biološku decu.
Laboratorija dr Pere je ranije uspešno stvarala „primitivne” jajne ćelije i spermu, ali još nije kreirala dovoljno kvalitetne ćelije koje bi zaista i mogle da se koriste u ljudskoj reprodukciji.

„Samo mala greška u genomu može da dovede do neke opake bolesti kod potomka, tako da moramo biti veoma obazrivi”, kaže doktorka.
Ako se vremenom pokaže kao uspešna, ova tehnologija bi značajno mogla da vrati unazad biološki sat kod žena, što je odlična vest za one koje su odložile rađanje zbog karijere ili nisu mogle da zatrudne zbog lečenja od raka.
Međutim, uz to idu i mnoga etička pitanja: ko treba da odluči kada je žena previše stara da zatrudni?
„To je jedna od najvećih briga”, slaže se dr Pera. „U većini zemalja postoji granica postavljena uglavnom na osnovu zdravstvenih preduslova da se iznese trudnoća, jer ona može da bude veoma rizična za srce”.

Izvor: webmedicina

Laparoskopsko odstranjivanje tumora nadbubrega

Prve laparoskopske intervencije pacijanata koji imaju tumor nadbubrežne žlezde, u Srbiji, uradio profesor hirurgije na Gete univerzitetu Andreas Zilke. Naši lekari gledali i učili, a od će sutra samostalno izvoditi proceduru.

U Centru za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije urađene su prve laparoskopske intervencije pacijentima koji imaju tumor nadbubrežne žlezde.

Prve procedure uradio je profesor hirurgije na Gete univerzitetu u Frankfurtu Andreas Zilke, a naši lekari koji su gledali i učili, od sutra će raditi samostalno. Prva pacijentkinja kojoj je tumor nadbubrezne žlezde odstranjen laparoskopski bila je tridesetvogodišnja Cana Gavrilović.

"Prvi pritisak se javio 2005. godine. Posle sam se lečila, pa je došla trudnoća. Od početka godine sam na ispitivanjima. Kada su mi predložili laparoskopsku interevneciju odmah sam prihvatila, lakše je", kaže Cana Gavrilović.

Direktor Hirurške klinike u Ofenbahu prof. dr Andreas Zilke navodi da je ova procedura prvi put urađena 1992. godine, a da su je prvi uradili stručnjaci u Japanu i Kanadi.

"Imao sam sreće da već naredne godine laparoskopski odstranim tumor nadbubrega. Na Klinici u Ofenbahu, godišnje uradim oko 50 intervencija. Rado sam se odazvao pozivu da dođem u Srbiju i pomognem. Imate neophodnu opremu i uslove za to", rekao je profesor Zilke.

Šef Operativnog bloka, docent dr Vladan Življević, navodi da su tumori nadbubrega relativno retki, ali da se broj pacijenata iz godine u godinu povećava delom i zato što je mnogo bolja dijagnostika.

"Danas gotovo svaki centar ima skener na osnovu koga se može utvrditi postojanje tumora. Opremu za laparoskopsku operaciju nadbubrega dobili prošle godine", rekao je doktor Življević.

Profesor Zilke juče je uradio dve intervencije, a danas će laparoskopski tumor nadbubrega kod još dvoje pacijenata. Profesor Andreas Zilke biće promovisan u gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: webmedicina

Nobel istraživačima matičnih ćelija

Naučnici Džon Gurdon iz Velike Britanije i Šinja Jamanaka ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju, saopštio je 8. oktobra švedski Institut Karolinska.

Pioniri u istraživanju matičnih ćelija nagrađeni su za transformaciju diferenciranih u matične ćelije, iz kojih se kasnije mogu razviti ćelije bilo koje vrste, identične onima u organizmima živih bića.

Ser Džon Gurdon jedan je od prvaka kada je kloniranje u pitanju. Već 1962. godine uspešno je preneo jezgro iz telesne ćelije jedne žabe u neoplođenu jajnu ćeliju druge, u kojoj je prethodno uništio jezgro UV zračenjem. Iako se tako dobijena jajna ćelija uspela razviti samo do punoglavca, ova tehnika prenosa jezgra otvorila je put za nova uspešna kloniranja.

Među najvećim dostignućima Šinje Jamanake navodi se njegov uspeh da dobije matične ćelije iz komada kože miša, bez embriona. Njemu je za rukom pošlo i reprogramiranje ćelija kože lica tridesetšestogodišnje žene. U ovom slučaju on je upotrebio viruse kao prenosioce četiri specifična gena u ćeliju kože.

Gurdon je rođen 1933. godine u Dipenholu u Velikoj Britaniji. Doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu a postdoktorske studije završio je na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Trenutno predaje na Gordon institutu u Kembridžu.

Rođen 1962. godine u japanskom gradu Osaka, Jamanka doktorat u medicini stekao je već 1987. godine na Univerzitetu u Kobeu. U medicinu je ušao kao ortopedski hirurg, da bi se kasnije okrenuo istraživanjima u vezi sa matičnim ćelijama. Trenutno predaje na Kjoto univerzitetu.

Proglašenjem dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, 8. oktobra počela je nedelja proglašenja dobitnika ovih prestižnih nagrada. Devetog oktobra biće saopšteno ko je dobitnik nagrade iz oblasti fizike, a dan kasnije i dobitnik iz oblasti hemije.

U četvrtak se, tradicionalno, saopštava ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost, dok je

petak rezervisan za objavljivanje ime dobitnika nagrade za mir. U ponedeljak, 15. oktobra, saznaćemo ko je dobitnik priznanja za ekomoniju.

Nobelove negrade dodeljuju se od 1901. godine, a prema tradiciji, uručuju se 10. decembra, na dan sm

rti Nobela.

Šta kažu domaći stručnjaci?

Ako je 20. vek bio vek antibiotika, 21. vek pripada matičnim ćelijama, kaže za B92 dr Mima Fazlagić, medicinska savetnica Krio Sejva, najveće privatne banke matičnih ćelija u Evropi. Ona objašnjava da je to nagoveštaj u kom pravcu će dalje ići medicina.

„To nije neko veliko iznenađenje, za sve ljude koji su pratili ovu nauku, ali govori da se tek možemo nadati velikim otkrićima i da je čitav svet prepoznao njihov značaj. To je veliki korak, koji bi značio da i zrelu ćeliju možemo bioinženjeringom da vratimo unazad i da ona postane matična ćelija. Oni su dobili nagradu za jedno epohalno delo, ali još od te činjenice u dogledno vreme ne možemo očekivati da to sad trenutno krene.“

Izvor: webmedicina

Rak dojke - šta smo naučili u 2012

Rak dojke ostavio je veliki ožiljak u svetu - nalazi se na 2. mestu najvećih kancera ubica žena (1. je rak pluća) i drugi je najčešći oblik raka kod žena (rak kože je na prvom mestu).

Procenjuje se da će svaka osma žena u nekom trenutku svog života dobiti neku vrstu raka dojke.  Oktobar je mesec mobilizacije protiv raka dojke, stoga ćemo se podsetiti koja su najveća otkrića na tom polju postignuta ove godine.

Postoje 4 podvrste raka dojke

Rezultati sveobuhvatne analize gena, objavljeni prošlog meseca u žurnalu Nature, pokazuju da postoje četiri klase ove bolesti.

„Sada smo korak bliže u razumevanju genetskog porekla četiri glavne podvrste raka”, kazao je vođa istraživačkog tima dr Metju Elis sa Medicinskog fakulteta u Vašingtonu.

„Sada možemo da istražujemo koji lek je najdelotvorniji u zavisnosti od genetskih profila tumora. Za bazalni rak dojke jasno je da je genetski sličniji raku jajnika nego drugim oblicima raka dojke. Treba istražiti da li njega možemo lečiti isto kao rak jajnika”.

Muškarci sa rakom dojke gore prolaze

Muškarci imaju manje šansi da dobiju ovu vrstu raka nego žene, ali kada obole, to se češće završi smrtnim slučajem. Osim što u proseku žive dve godine manje od žena koje imaju rak dojke, muškarci sa ovom dijagnozom imaju veće šanse da im se bolest proširi na ostale organe.


Kadmijum povećava rizik

Ovaj toksični metal može da se nađe u hrani kao što su korenasta povrća, školjke i ljuskari, iznutrice i žitarice i, prema istraživanju objavljenom maja 2012. u žurnalu Cancer Research može da poveća rizik od raka dojke.

U istraživanju je učestovalo 56.000 žena; ispostavilo se da one koje su unosile najviše kadmijuma preko hrane imale su 21 odsto veći rizik da dobiju rak dojke.

Kako san utiče na rak dojke

Kod pacijentkinja obolelih od raka dojke koje su bile u postmenopauzi, spavanje manje od šest sati je donosilo povećan rizik za povratak bolesti, objavljeno je u Breast Cancer Research and Treatment. Međutim, ova veza nije primećena kod pacijentkinja koje još nisu ušle u menopauzu.

Virus malih boginja mogao bi da bude lek koji obećava

Virus malih boginja izgleda da ubija najteži oblik raka dojke, tzv, trostruki-negativni rak dojke, pokazala je studija na miševima koja je predstavljena na Godišnjem kongresu američkih hirurga

„Na osnovu patologije mogli smo da vidimo da se najmanje 60% tumora potpuno povuklo a drugih 40% je imalo veoma mali broj zahvaćenih ćelija, što je znak da je tumor reagovao na terapiju”, kazao je istraživać dr Sepideh Golami sa Stanfordskog univerziteta.  Ova vrsta raka je veoma teška za lečenje jer ne reaguje ni na kakve hormonske niti imunološke terapije.

Noćni rad je faktor rizika

Dve odvojene studije sprovedene ove godine pokazale su da je noćni rad povezan sa većim rizikom za dobijanje raka dojke.
Jedna od njih objavljena u Occupational and Environmental Medicine, pokazala je da se rizik povećava kod žena koje rade noćnu smenu više od dva puta nedeljno.  Druga, objavljena u International Journal of Cancer, zaključila je da rad noću povećava rizik za 30 odsto, naročito ako on traje preko četiri godine.

Veličina grudi ima veze

Geni koji odlučuju o veličini grudi mogu biti povezani sa rizikom od raka dojke, prema studiji objavljenoj u BMC Medical Genetics.
Na osnovu podataka 16.000 žena pronađeno je da je sedam varijacija DNK - jednonukleotidni polimorfizam (SNP) - izgleda povezano sa veličinom dojke, a tri od tih SNP-a su povezana sa rizikom za dobijanje raka.

Vežbe smanjuju rizik

I malo vežbanja može vam pomoći da umanjite rizik od raka dojke premda što se više krećete to bolje, objavljeno je u žurnalu CANCER. 

Istraživači sa Univerziteta u Severnoj Karolini otkrili su da su žene koje su najviše vežbale - između 10 i 19 časova nedeljno - imale 30 odsto manji rizik za dobijanje bolesti, premda je i manje vežbanje od toga i dalje povezano za određene beneficije.

„Naročito ohrabruje činjenica da se rizik smanjuje kod žena koje vežbaju posle menopauze”, kazala je naučnica Loren Makalok.

Dijabetes tip 2 (kod nekih žena) povećava rizik

Dijabetes tip 2 kod žena u postmenopauzi može povećati rizik za dobijanje raka dojke.
„Smatralo se da gojaznost, često povezivana sa dijabetesom tip 2 i posledicama koje to ostavlja na aktivnost hormona, delom može biti odgovorna za procese koji dovode do nastanka raka”, kazao je istraživač Piter Bojl, predsednik Međunarodnog instituta za istaživanje prevencije.

Gojaznost je vezana za najgori ishod

Višak kilograma može da dovede do najgoreg ishoda, rezultat je istraživanja objavljenog u avgustu u žurnalu Cancer.
Studija je pokazala da gojazne žene koje su lečene od raka dojke imaju veći rizik od povratka bolesti i smrti.

Izvor: webmedicina