Psorijaza - bolest kože i imunološkog sistema

Psorijaza je hronična bolest kože od koje pati ukupno 2-4% svetske populacije. Bolest se javlja kao crvene mrlje prekrivene belim ljuskicama, koje se najčešće pojavljuju na trupu, laktovima, kolenima i temenu, te kao male tačkice na koži.

Oko 95% bolesnika koji boluju od obične, vulgarne psorijaze, imaju poboljšanje, pa čak i potpuno iščezavanje bolesti tokom letnih meseci, naročito tokom boravka na moru, a isti taj broj ima pogoršanje psorijaze tokom zime.

Vrlo je česta i pojavljuje se kod osoba čiji imunološki sistemdobiva pogrešne signale koji uzrokuju prebrzo obnavljanje ćelija kože. Kod obolelih se obnavljanje ćelija odvija u periodu od tri do četiri dana, dok kod zdravih osoba taj ciklus traje 28 do 40 dana.

Te dodatne kožne ćelije nakupljaju se na površini kože stvarajući crvene, ljuskave i upaljene promene na koži koje uzrokuju svrbež, krvarenje i jaku bol. Ove promene na koži izazivaju predrasude i negativne reakcije zdravih osoba, a time i diskriminaciju obolelih.

U početku se verovalo da je psorijaza primarno bolest kožnih ćelija. Danas se većina stručnjaka slaže da imunološki sistem, koji u normalnim okolnostima štiti organizam, odjednom počne naglo obnavljati ćelije kože, te se one počnu nakupljati. Iz tog se razloga psorijaza često naziva "oblikom imunološke bolesti".

Tretmani za psorijazu svrstavaju se u tri glavna tipa: topički lekovi (lekovi za spoljnu primjenu koji se nanose na kožu), lečenje svetlošću (fototerapija) i lekovi za sistemnu primenu.

Najbolji tretmani se postižu prirodnim kremama za psorijazu, dermatitis i druga kožna oboljenja. Po dosadašnjim reakcijama pacijenata i uspešnosti tretiranja psorijaze, dermatitis, alergija i drugih oboljenja, krema Bioeliksir Dermio postiže odlične rezultate , kod najtežih oboljenja omogućava jako duge periode bez simptoma. Nestanak svrbeža primećuje se već nakon par dana primene.

Osnovne komponente Bioeliksir Dermio kreme su hajdučka trava, neven i gavez. Svaka od komponenti ciljano djeluje na uzročnike oboljenja a hidratacijom i regeneracijom dubinskih slojeva kože uspešno sanira oštećenja. Krema ima sertifikate Ministarstva zdravlja Srbije, Hrvatske i FBiH.

Kardiovaskularni sistem

-Kardiovaskularni sistem cine : srce, cirkulacijski sistem

 ( arterije, vene, limfatici ).                                                             

-Sistemski cirkulaciju cena : leva komora,

 arterije, arteriole, kapilari, venule,

 vene, gornja i donja suplja vena

 i desna pretkomora.

-Plucnu cirkulaciju cine : desna komora,

 plucna arterija, kapilari, 

 plucne vene i leva pretkomora.

                                 

                                     Anatomija i fiziologija

                                                  srca

-Kardiovaskularni sistem snabdeva tkiva kiseonikom

 i hranjivim materijama, a preuzima, ugljen dioksid

 i stetne materije.

-Srce je smesteno u prednjem medijastinumu,

 naleze na dijafragmu, cine ga : dve predkomore i dve komore.

-Na preseku se uocava : endokard, miokard

 i perikard ( srcana kesa ).

-Perikard ili srcana kesa, je vezivno-elasticna duplikatura u kojoj su pored srca smesteni i koreni velikih 

 krvnih sudova. Sastoji se iz dva lista : unutrasnjeg (seroznog ) i spoljasnjeg ( vezivnog ). Unutrasnji

 list naleze na spoljasnju stranu srcanog misica cineci epikard.

- Izmedju epikarda i seroznog lista perikarda postoji kapilarni prostor sa malo tecnosti ( 15-30 ml ) koja vlazi

 njihove povrsine. Elasticna vlakna perikarda omogucavaju njegovo postepeno i umereno prosirenje, do

 izvesne mere i bez znatnih poremecaja srcane funkcije.

-Myocard se sastoji od dve grupe strukturno i funkcionalno razlicitih celija : radna muskulatura 

 omogucava kontrakciju srcanog misica, a u celijama sprovodnog sistema srca stvaraju se nadrazaji

 neophodni za normalan rad srca.

 -Celije radne muskulature predstavljaju osnovnu srcanu misicnu masu.

 Imaju celijsku membranu, jedro, citoplazmu ( sarkoplazmu ), sa veoma brojnim mitohondrijama u njoj.

 Struktura misica je sincicijelna, a celije su povezane tzv. prelaznim plocama.

 Energija fosfatnih veza adenozin-trifosfata ( ATP ), koji je obnovljen posle aerobnog i manjim delom

 anaerobnog metabolizma materija, omogucava normalnu aktivnost celija. 

-Sprovodni sistem srca sastoji se od posebnih vrsta celija koje se histoloski i funkcionalno razlikuju od

 radne muskulature, manje su i bledje ( P-celije ), jer sadrze manje miofibrila. Ove celije se nalaze u 

 sinusnom cvoru, smestenom u zadnjem zidu desne pretkomore, koji je preedvodnik normalnog srcanog

 rada u atrioventrikularnoj spojnici. Hisovom snopu i njegovim granama. Celije predvodnika srcanog rada

 su najmanje ( 5-10 mikrona ), sa brojnim nervnim zavrsecima u blizini.

 One se najveci broj puta ritmicno razdraze i oporave pa taj ritam namecu ostalim, nize lezecim u  sprovodnom sistemu. Oko P-celija smestene su prerlazne celije, cija je uloga da prenose razdrazenje

 na radnu muskulaturu pretkomora.

 U Hisovom snopu ( faciculus communis ), prisutne su Purkinjeove celije koje prenose impuls do 

 muskulature komora i mogu biti predvodnik srca kod idioventrikularnog ritma.

-Myocard preskomora sastoji se od dubokih, kratkih misicnih snopova koji pripadaju samo jednoj 

 predkomori i duzih, povrsno postavljenih koji su zajednicki za obe predkomore.

 Muskulatura leve pretkomore je pravilnije rasporedjena, snaznija je i stvara veci pritisak (6-10 mmHg )

 od desne ( 5 mmHg ). Leva komora je dva do tri puta debljeg zida ( 8-16 mm ) od desne.

 Muskulatura komora je snaznija i sastoji se iz dva sloja uzduzno i koso rasporedjenih misicnih vlakana

 izmedju kojih su poprecno postavljeni misici. Najveci broj misicnih vlakana zajednicki je za obe komore.

 

-Endocard je vezuvna opna koja se sa unutrasnje strane oblaze supljine srcanog misica. Duplikatura

 endokarda, sa vrlo vezivnog tkiva, koje je dei fibroznog skeleta, cine zalistke.

 Uloga zalistaka je da sprece retrogradnu cirkulaciju. Na levom, mitralnom uscu, postoje dva lista ( cuspis ),

 anteromedijalni i posterolateralni zalistak.

 -Na trikuspidalnom uscu razlikuju se tri zalistka : prednji, srednji i medijalni, odvajaju desnu 

 pretkomoru od desne komore, neposredno pre sistole desne komore.

Tumor mozga - najopasnija misterija?

Period od 28. oktobra do 3. novembra obeležava se kao Međunarodna nedelja borbe protiv tumora mozga, a u Srbiji od najopasnijeg oblika ovog tumora godišnje oboli i do 250 osoba.

Povodom obeležavanja Međunarodne nedelje borbe protiv tumora mozga, udruženje obolelih od te opake vrste tumora podseća da su tumori mozga među najtežim oboljenjima, koji se javljaju u pet do 15 slučajeva na 100.000 stanovnika.

Nažalost, tačan uzrok pojave tumora na mozgu još uvek je nepoznat iako se razmatra uticaj spoljnih kancerogenih faktora i spontanih mutacija u organizmu.

Od svih tumora mozga, primarni tumori čine devet odsto, dok ostatak predstavljaju metastaze tumora drugih lokalizacija u mozgu.

Kada su u pitanju primarni tumori, 54 odsto su glioblastomi (glioblastoma multiforme) koji predstavljaju najmaligniji i najteži tip za lečenje, a od koga u našoj zemlji godišnje oboli oko 250 ljudi.

Znakovi i simptomi bolesti nisu specifični i mogu biti vrlo raznoliki.

Bolest se može manifestovati opštim simptomima kao što su glavobolja, mučnina i povraćanje, ali veoma često ove pacijente članovi porodice prvi odvedu lekaru usled različitih oblika promena ponašanja, kao što su poremećaji govora, vida, sluha, pamćenja...

Tumori mozga najčešće pogađaju ljude od 45 do 65 godina starosti, ali poslednjih godina postoji sve veći broj obolelih među mlađom populacijom. Nažalost, bez terapije ti pacijenti veoma kratko žive, najduže tri meseca.

Glioblastom se leči hirurškim putem, posle čega sledi radioterapija i hemioterapija. Iako izlečenje nije moguće, uz savremenu terapiju je moguće produžiti i poboljšati kvalitet života ovim ljudima.

Udruženje obolelih od tumora mozga takođe ističe da se pacijenti u Srbiji susreću sa brojnim problemima, poput ograničene dostupnosti radio i hemioterapije, komplikovane procedure dobijanja savremene terapije, nedovoljne informisanosti među pacijentima i nedovoljne podrške obolelima i članovima njihovih porodica.

Upravo zbog tih problema, oboleli od tumora mozga su odlučili da osnuju svoje udruženje da bi, uz podršku lekara, edukovali stručnu javnost, ostvarili prava pacijenata, upoznali širu javnost o problemima obolelih i pružili podršku obolelima od tumora mozga i njihovim porodicama.

Црни лук, суперхрана

Заборавите на непријатне мирисе и навалите на црни лук, поручују стручњаци јер је реч о намирници која организам штити од многих болести. Такође, када се опечете, имате проблем са инсектима или боловима у грлу, зграбите прву главицу, била она црвена или бела.

 Богат антиоксидансима, одличан борац у превенцији прехладе, дијабетеса, па и рака, обичан црни лук је права суперхрана!

Међутим, то није све што ово поврће може да пружи онима којима је редовно на трпези, тврде стручњаци.

Исте особине које га чине незаменљивом намирнцом у људској исхрани заслужне су што се лук може користити у бројним ситуацијама.

Иако би се многи намрштили на саму помисао да миришу на црни лук, некада једино решење за последице најезде инсеката на тераси или у спаваћој соби може бити да се намажете ароматичним соком овог поврћа. Комарцима, пауцима и бубицама лук, такође, не мирише најпријатније, па ће побећи главом без обзира.

Ако сте закаснили и инсекти су вам оставили црвене печате по кожи који пеку и сврбе, пожурите у кухињу, расеците главицу и протрљајте сваки ујед. Олакшање ће брзо доћи јер ће сок богат етеричним уљима умирити упаљену кожу.

Исто важи и када се опечете.

 Чај од љуске црног лука магични је напитак када је реч о болном грлу. Од браонкастих омотача једне главице могу се направити две шоље течности пријатног укуса.

Према речима нутрициониста, када је реч о утицају на здравље, мала је разлика између црвених и белих главица и зато што чешће салату зачините обилно ситно сецканим црним луком.

Отров црне мамбе eфикаснији од морфијума?

Супстанца која ублажава болове једнако као морфијум, али без већине нежељених ефеката, пронађена је у смртоносном отрову црне мамбе. Француски научници, заслужни за откриће, верују да су на трагу нових лекова против болова.

Француски научници су, тестирајући отров црне мамбе на мишевима, установили да он делује ефикасније од морфијума и да би убудуће могао потпуно да га замени.

Змија која користи неуротоксине за парализовање и убијање мањих животиња једна је од најбржих и најопаснијих отровница у Африци.

Научници признају да не могу ни да претпоставе зашто мамба ствара ову супстанцу, преноси Би-Би-Си.

Испитујући отров 50 животињских врста, научницима су посебну пажњу привукли протеини из мамбиног отрова који ублажавају болове, након чега су им дали име мамбалгини.

Доктор Ерик Лингеуља са Института за молекуларну и ћелијску фармакологију у Француској каже да откривени протеин нема споредне ефекте као морфијум, који изазива главобоље, тешкоће у размишљању, повраћање и грчење мишића.

Научници истичу да мамбалгини „нападају" бол на сасвим другачији начин и да организам зато не осећа већину негативних споредних ефеката.

  

Лингуеља је објаснио да бол функционише на сличан начин код мишева и људи, што буди наду да се могу направити нови лекови.

До сада спроведени тестови на људским ћелијама у лабораторији показали су да мамбалгини имају слично хемијско дејство на људе.

„Наравно, ово је тек прва фаза и предстоји још много посла са животињама", закључио је Ерик Лингуеља.

Јогурт зубе чува

Зубни каријес је једна од најраширенијих болести данашњице, а јапански научници су открили да је јогурт „најбољи лек“. Ново истраживање је показало да је код деце која редовно пију овај млечни производ 22 одсто мања вероватноћа да се развије каријес.

Резултати јапанског истраживања показали су да је вероватноћа од појаве каријеса код деце која најмање четири пута недељно пију јогурт, мања чак 22 одсто.

На јапанским универзитетима Фукуока и Токио проучавано је више од 2.000 трогодишњака.

  

Сва деца прошла су преглед стоматолога, а њихови родитељи су испунили упитник о прехрамбеним навикама своје деце.

У чланку објављеном у стручном часопису Journal of Dentistry, аутори овог истраживања су написали да би „велика конзумација јогурта, могла да буде у вези са нижом преваленцијом каријеса код деце мањег узраста".

Зубни каријес је болест зуба до које долази услед деловања бактерија, а сматра се да је једна од најраширенијих болести данашњице, тако да само код пет одсто светске популације није дијагностикована.

Велику важност у борби против каријеса има редовно прање зуба, а стручњаци упозоравају да би прање зуба код деце млађе од седам година требало да надгледају родитељи.

Од превише кафе страдају и очи

Проблеми са видом могу бити резултат и претераног конзумирања кафе, упозоравају амерички стручњаци. Поремећај ексфолијативни глауком, који може да доведе до слепила, научници су довели у везу са испијањем ароматичног црног напитка.

Нова студија, обављена на Харварду, показала је да међу мушкарцима и женама који пију три и више шољица кафе дневно постоји велики постотак оних који имају проблеме са видом.

Истраживање доводи у везу претерано конзумирање кофеина са развојем ексфолијативног глаукома, поремећаја вида који погађа око десет одсто особа старијих од 50 година и може да доведе чак и до слепила.

Научници су саопштили да су одрасли који пију три или више шоља дневно 34 одсто склонији ексфолијативном глаукому у поређењу са онима који не пију овај напитак.

Жене које у породици имају забележен случај глаукома спадају у најризичнију групу, па ако пију више од три шољице, ризик од добијања ексфолијативног глаукома повећава се и до 66 одсто. 

У опсежној студији анализирани су подаци готово 79.000 жена и 42.000 мушкараца и том приликом није установљена веза између испијања осталих напитака који садрже кофеин (сода, чај) и овог обољења.

Ексфолијативни глауком је други на листи водећих узрока слепила у свету и погађа око 60 милиона људи.

Оболели не осећају икакве симптоме, али ако се болест не лечи може доћи до оштећења оптичког нерва. И управо због тога што никаквих болова нема, многи ни не знају да су оболели све док не оду на детаљан преглед код очног лекара.

Да би се болест открила у раној фази, стручњаци клинике Мејо предлажу контролни преглед на три до пет година, почевши од 40. године, а после 60, барем једном годишње.

Чешћи прегледи нарочито се препоручују особама које имају неки од фактора ризика.

Особе старије од 60 година изложене су чак шест пута већем ризику од развоја те врсте глаукома.

Уколико блиски рођаци имају глауком обавезно редовно идите код офталмолога јер сте од четири до девет пута склонији да добијете исто обољење.

Резултати студија показали су да и поједини јачи лекови против астме повећавају ризик за 40 одсто.

После повреде ока постоји опасност од јављања глаукома, али не само непосредно по незгоди већ и после неколико година.

Skeletno mišićno tkivo (textus muscularis striatus skeletalis)

Veliki grudni mišić

     Jedna od osnovnih osobina skeletnog tkiva je ispruganost njegovih vlakana u poprečnom smeru. To je optički fenomen uslovljen molekularnom struktruom mišićnih vlakanaca (miofibrila), koja se nalaze u mišićnim vlaknima. Na svakom vlakancu se pravilno smenjuju tamna I svetla mesta, koja u svim paralelno poređanim vlakancima leže u istoj visini. Tako se dobija utisak da je čitavo mišićno vlakno poprečno isprugano.

  Osnovna strukturna jedinica skeletnog mišićnog tkiva nije mišićna ćelija, već poprečnoprugasto mišićno vlakno. To je masa sarkoplazme koja sadrži mnogo jedara. Dužina mišićnih vlakanda iznosi od 1mm do 12cm (prosečno 3cm), a debljina 10 do 100 mikrona. Najtanja mišićna vlakna imaju spoljašnji mišići očne jabučice (mm. externi bulbi oculi), a najdeblja mišići udova. Mišićna vlakne postaju deblja pod uticajem trajnog pojačanog mišićnog rada (trening).

      Skeleton mišićno tkivo se tako naziva zbog svoje lokalizacije I pripoja uglavnom za periost kostiju skeletal. Neki od ovih mišića se pripajaju za kožu, druge mišiće ili fasciju. Za razliku od glatke musculature, poprečnoprugasto mišićno tkivo samo retko gradi slojeve u zidu nekog šupljeg organa, kao npr. u gornjem delu jednjaka. Ono gradi gotovo isključivo zasebne jedinice, koje su prema okolini jasno razgraničene i predstavljaju organ mišićnog sistema koji se naziva mišić.

    Skeletno mišićno tkivo izgrađuje celokupnu telesnu muskulaturu. Ono je specijalizovano tkivo za kratkotrajne snažne kontrakcije. Inervišu ga motorna vlakna cerebrospinalnih živaca, pa je za razliku od glatkog mišićnog tkiva, pod uticajem naše volje. Jedini izuzeci su mišići jednjaka i prečaga.

Unutrašnja struktura skeletnog mišića

Vežbe iz histologije, I semestar

Pri kopiranju poštujte autorska prava!

I semestar

1. Mikroskopiranje i prosti epitel
2. Složeni epitel
3. Žlezdani epitel
4. Vezivno tkivo
5. Masno tkivo, hrskavica i okoštavanje
6. Koštano i mišićno tkivo
7. Krv
8. Nervno tkivo

Katedra za histologiju i embriologiju

Opšta anatomija i anatomija ruke

Autor ovih prezentacija je dr Ljubica Stojšić-Džunja, profesor na Zavodu za anatomiju na medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Ovaj materijal se isključivo sme koristiti za edukativne svrhe uz poštovanje svih autorskih i vlasničkih prava. Prvenstveno ga mogu koristiti studenti I godine medicine gore pomenutog fakulteta.


12-1M Opšta anatomija uvod

12-2M Оšta osteologija
12-3М Kosti ruke
12-4M Opšta artrologija
12-5M Spojevi ruke
12-6M Opšta miologija
12-7M Mišići ruke
12-8M Opšta angiologija
12-9M Krvni sudovi i limfatici ruke
12-10M Opšta neurologija
12-11M Živci ruke
12-12M Topografija ruke


Katedra za anatomiju

Oblik i spoljni izgled kostiju

Prema obliku kosti se dele na:

Ossa logna - Ramenica

          Duge kosti (ossa longa) imaju naročito izraženu jednu dimenziju – dužinu, koja je znantno izraženija od ostalih dveju – širine i debljine. Nalaze se u sastavu gornjih i donjih ekstremiteta i svojom dužinom uslovljavaju brzinu i snagu pokreta. Kod dugih kostiju razlikuje se središnji deo, dijafiza (diaphysis) i dva okrajka (epiphysis proximalis et distalis). Dijafiza je izduženi i tanji deo kosti, koja se naziva još i telo (corpus), a okrajci su zadebljanja u koja se dijafiza nastavlja na jednom i drugom kraju. Između dijafize i epifize nalazi se metafiza (metaphysis), koja je značajan deo kosti, jer najintenzivnije raste. Kosti doručija (ossa metacarpi), kosti donožija (ossa metatarsi) i kosti prstiju (ossa digitorum) su mali primeri dugih kostiju s dugim telom i samo jednom epifizom tj. zadebljalim okrajkom koji se zove glava (caput).

Ossa Brevia - Kosti ručija

          

Kratke kosti (ossa brevia) su one kosti kod kojih se nijedna dimenzija naročito ne ističe. Nalaze se na završecima ekstremiteta, u sastavu kostiju ručja (ossa carpi) i kostiju nožja (ossa tarsi). Radi lakšeg opisa, posebno odnosa prema okolini, kratke kosti se često upoređuju sa kockom, pa se na njima razlikuje šest strana. Ove kosti pojedinačno imaju malu pokretljivost, ali zajednički ostvaruju veču amplitudu pokreta određenog dela tela nego kada bi taj deo tela imao samo jednu kost.

Ossa plana  - Lopatica

          Pljosnate kosti (ossa plana) su one kosti u kojima je jedna dimenzija (debljina) znatno manja od druge dve (širine i dužine). Neke pljosnate kosti imaju zaštitnu ulogu pošto učestvuju u izgradnji zidova šupljina u kojima su nežni organi (lobanja u kojoj leži mozak), ili su potpora za organe koji su preteški za svoje slabe veze (karlične kosti), ili svojim velikim površinama služe kao čvrst oslonac za pripoj mišića (lopatica). Građa pljosnatih kostiju je karakteristična: tanak sloj zbijenog koštanog tkiva oblaže njihovu spooljnu (lamina externa) i unutrašnju površinu (lamina interna), između kojih se nalazi sloj sunđerastog tkiva, koji se kod kostiju krova lobanje naziva diploe (diploe). Pljosnate kosti su: os occipitale, os parietale, os frontale, os nasale, os lacrimale, vomer, scapula, os coxae, sternum, costae.

Ossa irregularia - Kičmeni pršljen

          Nepravilne kosti (ossa irregularia) nemaju nijednu osobinu na osnovu koje bi se mogle svrstati u neku drugu grupu. U ovu grupu spadaju kosti lica (viscerocranium) i kičmeni pršljenovi (vertebrae).

          Pneumatične kosti (ossa pneumatica) sadrže šupljine ispunjene vazduhom, kao npr. mastoidni nastavak slepoočne kosti čije se šupljine ispunjene vazduhom nazivaju mastoidne ćelije (cellulae mastoideae), ili paranazalni sinusi (sinus paranasales) koji predstavljaju pneumatične produžetke nosne šupljine u okolnim kostima: čeonoj (sinus frontalis), gornjoj vilici (sinus maxillaries), klinastoj (sinus sphenoidalis) I sitastoj (cellulae ethmoidales). Šupljine mastoidnog nastavka su obložene sluzokožom koja predstavlja produžetak sluzokože bubne duplje, dok sluzokoža nosne duplje ulazi u odgovarajuću sinusnu šupljinu I oblaže njene koštane zidove.

          Sezamoidne kosti (ossa sesamoidea) oblikom podsećaju na seme susama. One se razviaju u tetivama nekih mišića. Njihova uloga je da smanje trenje mišićne tetive o koštanu podlogu. Sezamoidne kosti se najčešće nalaze u predelu zglobova. U nozi, najveća stalna sezamoidna kost je čašica (patella) koja se razvija u tetivi m. quadriceps femoris-a. u predelu stopala, sezamoidne kosti su većih dimenzija nego u šaci. Veoma su promenljive u pogledu broja, dimenzija i položaja. Na plantarnoj strani stopala, u predelu zgloba između prve kosti donožija (os metatasale primum) i baze prvog članka palca (phalanx proximalis) nalaze se dve, gotovo sezamoidne kosti (unutrašnja je veća) koja se razvijaju u tetivi kratkog pregibača palca (m. flexor hallucis brevis).

Spoljni izgled kostiju

Na površini kostiju zapažaju se neravnine različite prirode, veličine, oblika i lokacije. Sva ta obeležija postaju uočljiva u pubertetu, a kod odraslih osoba postaju još izraženija. Na kostima se razlikuju ispupčenja, udubljenja i otvori.

Ispupčenja. – Ispupčenja na kostima dele se na zglobna i nezglobna. Zglobna su glatke površine, prekrivene hrskavicom, a mogu imati oblik glave (caput), kolotura (trochlea) ili zglobne krvrge (condylus). Nezglobna mogu biti linearna (linija-linea i greben-crista), okruglasta (kvržica-tuberculum et epicondylus i kvrga-tuber, trochanter et protubernatia) ili oštra (bodlja-spina i nastavak-processus).

Udubljenja. – Takođe mogu biti zglobna i nezglobna. Zglobna udubljenja odgovaraju zglobnim ispupčenjima i najčešće imaju oblik zglobnih čašica (acetabulum er cavitas glenoidalis). Nezglobna su: utisnuće (impressio) i žleb (sulcus). Na ivicama kostiju može da postoji pukotina (fissura), jamica (fovea), jama (fossa) i usek (incisura) mogu biti i zglobna i nezglobna udubljenja.  

Otvori. – Otvor na kosti (foramen) služi za prolaz raznih elemenata, najčešće krvnih sudova i živaca iz jednog predela tela u drugi (foramen magnum). To su tzv. prolazni otvori, dok drugi predstavljaju otvore za ishranu kosti (foramen nutricium). Otvor može da se nastavlja na kanal. Kanal koji ulazi u kost, ali ne prolazi kroz nju, naziva se meatus (npr. meatus acusticus internus, koji vodi u unutrašnjost piramide slepoočne kosti, dug je oko 1cm, a završava se slepo u dubini kosti).

Test za otkrivanje posledica radioterapije

Grupa francuskih naučnika iz Monpeljea je, u saradnji sa švajcarskim istraživačima iz Lozane, razvila jednostavan test kojim se otkriva opasnost od posledica radioterapije.

Bezbedan 99 odsto, test se sastoji u vađenju uzoraka krvi, a zatim njihovom podvrgavanju "ex-vivo" (u laboratoriji) zračenju tokom koga se prate reakcije limfocita.

Istraživači zapravo ispituju da li će ta bela krvna zrnca biti uništena ili ne pod uticajem zračenja.
Ukoliko je stopa uništenja veća od 16 odsto, na pacijenta ne bi trebalo negativno da utiče radioterapija.

Test se već upotrebljava u novom centru za radioterapiju u Mopeljeu, nakon procenjivanja u okviru jednog od bolničkih istraživačkih programa.

On bi u Francuskoj mogao da bude usvojen i u Vilžuifu i Nansiju.

Podizanje svesti o doniranju organa

Ministarstvo zdravlja u oktobru, mesecu donatora organa, pokrenulo akciju potpisivanja donorskih kartica. Više od 70 odsto građana spremno da prihvati organ, ali tek 20 odsto bi dalo organ za transplantaciju.

Statistika pokazuje da bi više od 70 odsto građana Srbije bilo spremno da prihvati donirani organ, dok bi tek 20 odsto njih dalo organ za transplantaciju.

Povodom Evropskog dana donacije organa, u najvećem tržnom centru u Beogradu, organizovana je akcija potpisivanja donorskih kartica.

Iako je bila gužva, malo je bilo onih koji su hteli da saznaju više o darivanju organa. Za nekoliko sati potpisano je 40 kartica.

Prisutni građani, koji su pokazali interesovanje za štandove Ministarstva zdravlja, istakli su da je zaveštanje organa naša dužnost kao građana jer svakome može da se desi nesreća. Upitali su se čemu naše ostatke predavati zemlji ukoliko nekome mogu da pomognu.

Iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja poručuju da će biti još angažovaniji, da će ići od vrata do vrata, i govoriti građanima o značaju zaveštanja organa, ali i da će struka morati da se aktivira.

Ubuduće, svaka ustanova koja ima odeljenje intenzivne nege i neophodne aparate za dijagnostikovanje moždane smrti mora biti uključena u program transplantacije.

"Ono najvažnije što ćemo preduzeti u narednom periodu, to je, ne poruka, nego naredba zdravstvenom sistemu, da menadžment ustanove i zaposleni njoj počnu da rade svoj posao. Ovo je lečenje, kontinuirana i stalna delatnost. Moraju da se potrude da se za svako telo koje je moždano mrtvo obrate porodici kako bi se obezbedili organi", poručila je direktorka Uprave za biomedicinu Danica Mihailović.

Stvorena jetra iz matičnih ćelija

Japanski istraživači su razvili funkcionalnu ljudsku jetru iz matičnih ćelija, što podgreva nade da će u budućnosti moći da budu proizvođeni organi za potrebe transplantacije.

Tim sa Univerziteta Jokohama siti, kojim je rukovodio profesor Hideki Taniguči, je transpantirao indukovane pluripotentne matične ćelije (iPS) u telo laboratorijskog miša, u kojem su one izrasle u malu, ali delujuću ljudsku jetru, prenela je francuska novinska agencija AFP.

IPS ćelije, koje imaju potencijal da se razviju u bilo koje telesno tkivo, mogu da se uzimaju i od odraslih osoba, čime se zaobilaze prigovori protivnika korišćenja matičnih ćelija embriona.

Japanski tim je matične ćelije transplantirao u glavu miša, da bi se iskoristio jači protok krvi u tom delu tela.

Iz tih ćelija je nastala jetre veličine pet milimetara, sposobna da proizvodi ljudske proteine i razlaže lekove.

Uređaji za brzo oživljavanje stižu na ulice

Uređaji za brzo oživljavanje pacijenata trebalo bi da budu postavljeni sledeće godine na javnim mestima, u svim većim gradovima Srbije. Veruje se da će to spasti mnoge živote jer, inače, oko 95 odsto ljudi umre ukoliko im se srčani zastoj dogodi na ulici.

Prvu pomoć ljudima kojima srce prestane da kuca nasred ulice moći će da pruže građani koji su prošli obuku oživljavanja, ali i vozači, jer je zakonska obaveza za šofere da nauče metode oživljavanja.

- Ne bi trebalo da bude nekih problema, jer postoji i uputstvo na kutiji - kaže prof. dr Goran Milašinović,predsednik Radne grupe za pejsmejker Udruženja kardiologa. - Sve će biti precizno objašnjeno, postoje samo dve elektrode i treba da se pritisne dugme. Struja je podešena i ništa ne može da se pojačava ili smanjuje. Svuda u svetu to funkcioniše na taj način.

Profesor Milašinović objašnjava da je iznenadna srčana smrt jedan od najvećih problema u zdravstvu:

- Kada neko zbog srčanog zastoja izgubi svest, šansa da preživi dok ga ne prebace do bolnice je oko pet odsto. Kada postoji sistem spoljnih defibrilatora šansa se povećava na 30 odsto. Bitno je da se ljudi obuče kako da prepoznaju srčani zastoj, da ukoliko ne postoji puls, izvade elektrode i tako spasu nečiji život. Prvih deset minuta su najbitniji.

Ipak, postavlja se pitanje da li će građani znati da aparat upotrebe pravilno i šta sve može da se dogodi ako nešto pogreše.

Ideja je, objašnjava profesor Milašinović, da oko 1.000 aparata bude postavljeno u četiri najveća grada. Svaki grad ima mesto gde se najviše umire, delovi gde se ljudi najiše okupljaju.

Neverovatna transplantacija lica

Nakon najrizičnije i najintenzivnije transplantacije lica do sada, pacijent Ričard Li Noris uspešno se oporavio, a fotografije koje je nedavno objavio njegov lekarski tim oduševile su ne samo medicinsku već i širu javnost.

Ričard Li Noris zadobio je izrazito teške povrede lica u nesreći s vatrenim oružjem1997. godine. Punih 15 godina izlazio je samo po noći, nosio je masku, i morao da se skriva od očiju javnosti, prenosi "Jutarnji list".

Ali, u martu ove godine, hirurzi Univerzitetskog bolničkog centra u Merilendu uspeli su da Norisu presade celo lice. Lice je donirala porodica anonimnog donatora čiji su organi spasili živote četvoro ljudi istog dana, a Norisu su, prema vlastitim rečima, ‘poklonili novi život’.

“Sada mogu da hodam pored ljudi i niko se ne osvrće za mnom. Moji prijatelji su nastavili dalje sa svojim životom, započeli porodice i karijere. Ja sad mogu da počnem da radim na novom životu koji mi je vraćen”, rekao je.

Operacija je rezultat rada Odeljenja za mornarička istraživanja američkog ministarstva odbrane.

Cilj finansiranja je da se procedura u budućnosti koristi kao model za pomoć ratnim veteranima koji su povrede zadobili od improvizovanih eksplozivnih naprava u Avganistanu. Na samoj operaciji radila je prava armija doktora, naučnika i drugog bolničkog osoblja. Više od 100 osoba bilo je uključeno u operaciju koja je trajala čak 36 sati.

Hirurzi su rekonstruisali delove vilice i kostiju lica, te su čak uspeli da spoje i živce na presađeno lice. Tako se Norisu povratilo čak 80 posto osećaja na desnoj i 40 posto na levoj strani lica. Operaciju je vodio dr Eduardo Rodriges, profesor hirurgije na medicinskom fakultetu Univerziteta u Merilendu, šef plastične, rekonstruktivne i maksilofacijalne hirurgije.

“Pre operacije ljudi su gledali u Ričarda jer je nosio masku i hteli da vide njegov deformitet. Sada imaju drugi razlog da gledaju u njega, i stvarno je neverovatan”, rekao je Rodriges.

Prilikom saopštenja rezultata operacije, Rodriges je zahvalio svim hirurškim timovima na svetu koji su obavili 22 presađivanja lica do danas, bez čijeg truda, rekao je, ni njegova operacija ne bi bila uspešna.

U međuvremenu, Norisov oporavak premašio je sva očekivanja doktora. Sedam meseci nakon operacije, Noris izgleda sasvim normalno, i nekome ko ga vidi po prvi put nemoguće je da zamisli kolika je bila težina njegovih povreda pre operacije.

Izvor: jutarnji.hr /B92

Ljudska sperma iz matičnih ćelija

Tim naučnika sa Univerziteta u Kjotu uspeo je da od matičnih ćelija miševa stvori jajne ćelije koje su potom oplođene i stvorile male miševe. Američki istraživači su, nakon ovog uspeha, rekli da će udvostručiti svoje napore da iz matičnih ćelija stvore ljudsku spermu.

Dr Rene Pera sa Univerziteta u Stanfordu smatra da bi, ukoliko ti napori urode plodom, ljudska sperma mogla da se koristi za reprodukciju za dve godine a jajne ćelije za pet.

„Znam da ljudi misle kako je ovo frankenštajnska medicina, ali mislim da to nije neki izmišljen ili beznačajn problem - nepolodnost može da utiče na čitav vaš život”, kaže dr Pera.
Neplodnost pogađa i do 15% parova u polno zrelom dobu.
Ipak, korišćenje matičih ćelija iz embriona za istraživanje - kao što se to radi u Institutu za matične ćelije i regenerativnu medicinu na Stanfordu - izaziva kontroverze jer embrioni moraju da se unište prilikom tog procesa. Laboratorija koristi embrione koji su „pretekli” od vantelesnih oplodnji.

Dr Pera kaže da se svake godine u Americi vantelesnom oplodnjom stvori milion-milion i po embriona a oko 500.000 njih se odbaci. Ona u svom testiranju iskoristi oko 500 embriona. „I ljudi sada brinu zbog tih 500 umesto zbog 500.000”.

Matične ćelije imaju potencijal da prerastu u bilo koju ćeliju, a stvaranje jajnih ćelija u laboratorijama moglo bi da postane uobičajena stvar, kao što je danas vantelesna oplodnja.
Japanski stručnjaci su sada prvi put stvorili sisara od matičnih ćelija i to se slavi kao Sveti gral istraživanja reproduktivnih matičnih ćelija. Oni su pokazali kako se u laboratoriji mogu „uzgajati” sperma i jajne ćelije koje će potom dati naizgled zdravog potomka.
„Ponovo smo dobili zamajac. Izgleda da se svake dve godine desi neka prekretnica koja nam svima da krila”, prokomentarisala je dr Pera uspeh japanskih kolega.

Stvaranjem sperme i jajnih ćelija iz matičnih ćelija embriona naučnici žele da bolje razumeju reprodukcitvni proces i embrione. U kliničkom smislu, to bi vremenom moglo da pruži nove opcije neplodinim parovima koji žele biološku decu.
Laboratorija dr Pere je ranije uspešno stvarala „primitivne” jajne ćelije i spermu, ali još nije kreirala dovoljno kvalitetne ćelije koje bi zaista i mogle da se koriste u ljudskoj reprodukciji.

„Samo mala greška u genomu može da dovede do neke opake bolesti kod potomka, tako da moramo biti veoma obazrivi”, kaže doktorka.
Ako se vremenom pokaže kao uspešna, ova tehnologija bi značajno mogla da vrati unazad biološki sat kod žena, što je odlična vest za one koje su odložile rađanje zbog karijere ili nisu mogle da zatrudne zbog lečenja od raka.
Međutim, uz to idu i mnoga etička pitanja: ko treba da odluči kada je žena previše stara da zatrudni?
„To je jedna od najvećih briga”, slaže se dr Pera. „U većini zemalja postoji granica postavljena uglavnom na osnovu zdravstvenih preduslova da se iznese trudnoća, jer ona može da bude veoma rizična za srce”.

Izvor: webmedicina

Laparoskopsko odstranjivanje tumora nadbubrega

Prve laparoskopske intervencije pacijanata koji imaju tumor nadbubrežne žlezde, u Srbiji, uradio profesor hirurgije na Gete univerzitetu Andreas Zilke. Naši lekari gledali i učili, a od će sutra samostalno izvoditi proceduru.

U Centru za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije urađene su prve laparoskopske intervencije pacijentima koji imaju tumor nadbubrežne žlezde.

Prve procedure uradio je profesor hirurgije na Gete univerzitetu u Frankfurtu Andreas Zilke, a naši lekari koji su gledali i učili, od sutra će raditi samostalno. Prva pacijentkinja kojoj je tumor nadbubrezne žlezde odstranjen laparoskopski bila je tridesetvogodišnja Cana Gavrilović.

"Prvi pritisak se javio 2005. godine. Posle sam se lečila, pa je došla trudnoća. Od početka godine sam na ispitivanjima. Kada su mi predložili laparoskopsku interevneciju odmah sam prihvatila, lakše je", kaže Cana Gavrilović.

Direktor Hirurške klinike u Ofenbahu prof. dr Andreas Zilke navodi da je ova procedura prvi put urađena 1992. godine, a da su je prvi uradili stručnjaci u Japanu i Kanadi.

"Imao sam sreće da već naredne godine laparoskopski odstranim tumor nadbubrega. Na Klinici u Ofenbahu, godišnje uradim oko 50 intervencija. Rado sam se odazvao pozivu da dođem u Srbiju i pomognem. Imate neophodnu opremu i uslove za to", rekao je profesor Zilke.

Šef Operativnog bloka, docent dr Vladan Življević, navodi da su tumori nadbubrega relativno retki, ali da se broj pacijenata iz godine u godinu povećava delom i zato što je mnogo bolja dijagnostika.

"Danas gotovo svaki centar ima skener na osnovu koga se može utvrditi postojanje tumora. Opremu za laparoskopsku operaciju nadbubrega dobili prošle godine", rekao je doktor Življević.

Profesor Zilke juče je uradio dve intervencije, a danas će laparoskopski tumor nadbubrega kod još dvoje pacijenata. Profesor Andreas Zilke biće promovisan u gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: webmedicina

Nobel istraživačima matičnih ćelija

Naučnici Džon Gurdon iz Velike Britanije i Šinja Jamanaka ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju, saopštio je 8. oktobra švedski Institut Karolinska.

Pioniri u istraživanju matičnih ćelija nagrađeni su za transformaciju diferenciranih u matične ćelije, iz kojih se kasnije mogu razviti ćelije bilo koje vrste, identične onima u organizmima živih bića.

Ser Džon Gurdon jedan je od prvaka kada je kloniranje u pitanju. Već 1962. godine uspešno je preneo jezgro iz telesne ćelije jedne žabe u neoplođenu jajnu ćeliju druge, u kojoj je prethodno uništio jezgro UV zračenjem. Iako se tako dobijena jajna ćelija uspela razviti samo do punoglavca, ova tehnika prenosa jezgra otvorila je put za nova uspešna kloniranja.

Među najvećim dostignućima Šinje Jamanake navodi se njegov uspeh da dobije matične ćelije iz komada kože miša, bez embriona. Njemu je za rukom pošlo i reprogramiranje ćelija kože lica tridesetšestogodišnje žene. U ovom slučaju on je upotrebio viruse kao prenosioce četiri specifična gena u ćeliju kože.

Gurdon je rođen 1933. godine u Dipenholu u Velikoj Britaniji. Doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu a postdoktorske studije završio je na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Trenutno predaje na Gordon institutu u Kembridžu.

Rođen 1962. godine u japanskom gradu Osaka, Jamanka doktorat u medicini stekao je već 1987. godine na Univerzitetu u Kobeu. U medicinu je ušao kao ortopedski hirurg, da bi se kasnije okrenuo istraživanjima u vezi sa matičnim ćelijama. Trenutno predaje na Kjoto univerzitetu.

Proglašenjem dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, 8. oktobra počela je nedelja proglašenja dobitnika ovih prestižnih nagrada. Devetog oktobra biće saopšteno ko je dobitnik nagrade iz oblasti fizike, a dan kasnije i dobitnik iz oblasti hemije.

U četvrtak se, tradicionalno, saopštava ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost, dok je

petak rezervisan za objavljivanje ime dobitnika nagrade za mir. U ponedeljak, 15. oktobra, saznaćemo ko je dobitnik priznanja za ekomoniju.

Nobelove negrade dodeljuju se od 1901. godine, a prema tradiciji, uručuju se 10. decembra, na dan sm

rti Nobela.

Šta kažu domaći stručnjaci?

Ako je 20. vek bio vek antibiotika, 21. vek pripada matičnim ćelijama, kaže za B92 dr Mima Fazlagić, medicinska savetnica Krio Sejva, najveće privatne banke matičnih ćelija u Evropi. Ona objašnjava da je to nagoveštaj u kom pravcu će dalje ići medicina.

„To nije neko veliko iznenađenje, za sve ljude koji su pratili ovu nauku, ali govori da se tek možemo nadati velikim otkrićima i da je čitav svet prepoznao njihov značaj. To je veliki korak, koji bi značio da i zrelu ćeliju možemo bioinženjeringom da vratimo unazad i da ona postane matična ćelija. Oni su dobili nagradu za jedno epohalno delo, ali još od te činjenice u dogledno vreme ne možemo očekivati da to sad trenutno krene.“

Izvor: webmedicina