4.Autonomni nervni sistem

-Nervni sistem se sastoji od - 1. CNS (mozak i kičmena moždina)

                                                2. Periferni nervni sistem, a njega čine: Somatski (motorni nervi koji idu do mišića)                                                                                                                  Autonomni nervni sistem

                                                                                                                  Senzorni putevi koji idu u i iz mozga

AUTONOMNI NERVNI SISTEM

-Autonomni (vegetativni) nervni sistem upravlja mehanizmima koji održavaju funkcije najvažnijih organa i organskih sistema (srce, glatki mišići GIT-a i žlezde). Funkcija se odvija bez uticaja svesti

-Deli se na dva dela: simpatikus    i    parasimpatikus

Opšta pravila inervacije (i simpatikus i parasimpatikus)

-Preganglijski i postganglijski neuron inervišu jedan organ.

-Preganglijski n. potiče iz CNS i formira sinapsu sa postganglijskim n. u autonomnoj gangliji. Oslobađa neurotransmiter acetilholin, koji deluje na nikotinske receptore na postganglijskoj ćeliji!

-Sva parasimpatička postganglijska vlakna oslobađaju acetilholin, koji deluje na muskarinske receptore

-Najveći broj simpatičkih postganglijskih vlakana oslobađa noradrenalin(NE). Deluje na različite receptore.

-Acetilholin se sintetiše (u preganglijskoj ćeliji) iz acetilkoenzima A i holin. Njegovo delovanje prekida acetilholinesteraza (u sinapsi)

-Noradrenalin i adrenalin se sintetišu iz AK tirozina

-NE se deaktivira ponovnim preuzimanjem u neuron iz kog je oslobođen (usled dejstva na presinaptičke a2 receptore). NE se inaktivira pomoću : 1. enzima jetre COMT(katehol-o-metil-transferaza)

                                                               2. enzima MAO (monoaminoksidaza), i u jetri i u mozgu

-Simpatički sistem je katabolički - ‚‚bori se ili beži‚‚! On je torakolumbalni (ganglije)– postganglijski neuroni dugi, preganglijski neuron u sinapsi sa više postganglijskih ćelija

-Parasimpatički sistem je anabolički (štedi energiju). On je kraniosakralni, preganglijski neuroni duži, a postganglijski kraći, sinapsa jedan pre- i jedan postganglijski neuron. Efekti  lokalizovani!

Receptori

-Holinergični receptori (za acetilholin) : 1. muskarinski - srce, glatki mišići, egzokrine žlezde,u unutrašnjim organima                                                   2. nikotinski - završna motorna ploča, autonomne ganglije i srž nadbubrežne žlezde

-Adrenergični receptori (za NE) - 1. a - 1 i -2

                                                        2. β – 1 i -2 (i -3)

-β1 receptori – srce,

β2 – skeletni mišići krvnih sudova i glatki mišići bronhija,

β3 – masno tkivo (jetra?)

-a 1 receptori većina vaskularnih glatkih mišića,

a 2 presinaptički neuroni

-Lokalizacija receptora osnova farmakoterapije!

Efekti inervacije simpatikusom i parasimpatikusom

-Dvojna inervacija – suprotno delovanje: srce, oko, glatki mišići bronhija, glatki mišići GI trakta, glatki mišići genitourinarnog trakta

-Pljuvačne žlezde – i simpatikus i parasimpatikus pojačavaju sekreciju

-U stanju mirovanja većina dvojno inervisanih organa pod kontrolom parasimpatikusa!

-Organi koji nisu dvojno inervisani –

-Vaskularni glatki mišići isključivo pod kontrolom simpatikusa! Krvni pritisak i periferni otpor kontroliše simpatikus!

-Aktivacija a1 receptora dovodi do vazokonstrikcije!

-Aktivacija presinaptičkih a2 receptora dovodi do smanjenja oslobađanja NE, a njihova inhibicija do povećanja oslobađanja NE iz presinaptičkih neurona

-Holinergični agonisti (povećavaju aktivnost AcH)

Dve grupe lekova:

I    DIREKTNI – deluju na receptore (muskarinske i ni i/ili nikotinske)

            1. Sve autonomne ganglije imaju nikotinske receptore

            2. Svi receptori na neuromišićnoj ploči su nikotinski

            3. Svi ciljni organi parasimpatičkog sistema imaju muskarinske receptore

             

Direktni agonisti

1.      Estri - BETANEHOL

2.      Alkaloidi – MUSKARIN, PILOKARPIN

q  Efekti ovih lekova izrazito muskarinski

ü  Oko – mioza

ü  Kardiovaskularni sistem – smanjenje frekvencije

ü  Respiratorni s. – bronhijalna konstrikcija i pojačana sekrecija

ü  GI trakt – povećanje motiliteta, relaksacija sfinktera

ü  GU trakt – relaksacija sfinktera ikontrakcija zida mokraćne bešike

ü  Žlezde – povećana sekrecija

-Direktni agonist nikotinskih receptora je nikotin!

-Nikotin stimuliše simpatičke ganglije - oslobađanje kateholamina, vazokonstrikcija, tahikardija, hipertenzija, i bledilo kože

-Stimulacija parasimpatičnih ganglija - bradikardija, nauzeja, nesvestica, povraćanje, hipersalivacija i pojačanje peristaltike sa prolivima.

-Efekti u slučaju trovanja nikotinom su vrtoglavica, nauzeja i povraćanje i konvulzije

Lečenje trovanja nikotinom se sprovodi simptomatski. Nije poznat efikasan antagonist!

II     INDIREKTNI

-Blokiraju metabolizam acetilholina preko acetilholinesteraze. Povećavaju koncentraciju acetilholina u svim holinergičnim sinapsama - 1. Reverzibilni inhibitori (hidrosolubilni) – Kompetencija sa ACH u enzimu

                                                    2. Ireverzibilni inhibitori (liposolubilni) – Fosforilišu enzim i inaktiviraju

Inhibitori acetilholinesterazre

-Miastenija gravis –propadanje acetilholinskih receptora na neuromišićnoj spojnici!

-Reverzibilni inh. – lečenje glaukoma i reverzija nedepolarišuće neuromuskularne blokade nakon operacije

-Alchajmerova bolest – efikasni su u odlaganju progresije, zahvaljujuči svojim centralnim dejstvima!

-Ireverzibilni inh. – značajni zbog čestih trovanja pesticidima i insekticidima

Holinergični antagonisti

-Muskarinski antagonisti. Predstavnik je ATROPIN, SKOPOLAMIN

-Mehanizam dejstva – kompetetivni antagonizam, u odsustvu acetilholina NE ISPOLJAVAJU EFEKAT!

-Skopolamin ima jače sedativno centralno dejstvo.

-Atropin i Skopolamin prodiru u CNS, proizvode efekte:  sedaciju sa osećajem vrtoglavice i umora, razdraženje i delirijum praćen halucinacijama, duboku depresiju CNSa i komu u kojoj postoji i depresija disanja.

-Fizostigmin je farmakodinamski antagonist, njime mogu otkloniti periferni i centralni efekti atropine.

Neuromuskularni blokatori

-Blokiraju efekte acetilholina na nikotinske receptore na nervno-mišićnoj spojnici.

-Dve grupe: 1. depolarizujući –otvaraju jonske kanale

                                                SUKCINILHOLIN – dejstvo praćeno malignom hipertermijom, smrtonosna!

                      2. nedepolarizujući - ne otvaraju jonske kanale  -  d-TUBOKURARIN, PANKURONIJUM

Adrenergični agonisti

-Oponašaju efekte adrenalina i noradrenalina

-Većina a1 agonista izaziva kontrakciju vaskularnih glatkih mišića

-β1 agonisti povećavaju frekvencu srčanog rada

-β2 agonisti relaksiraju respiratorni i uterusni glatki mišić

-1. direktni agonisti – samo adrenalin i noradrenalin aktiviraju i a i β receptore

-Adrenalin – alergijske reakcije i šok, kontrola lokalizovanih krvarenja, produžavanje delovanja lokalnih anestetika

-a agonisti - Fenilefrin,a1 agonist, nazalna dekongestija

                    Klonidin, a2 agonist,sniženje krvnog pritiska centralnim delovanjem

-β agonist - Dobutamin,β1 agonist, ubrzanje rada srca i povećanje udarnog volumena

                   Salbutamol,β2 agonist, smanjenje bronhokonstrikcije

                   Izoprenalin,β1=β2 agonist, oba efekta, smanjenje perifernog otpora  a povećanje udarnog volumena!

-2. indirektni agonisti

-Oslobađaju noradrenalin

-Efedrin, nazalni dekongestiv

-Kardiovaskularni efekti adrenalina i noradrenalina : Noradrenalin povećava ukupni periferni otpor i srednji arterijski pritisak. Adrenalin deluje na srce preko β1 izazivajuči povećanje frekvence srca i udarnog volumena

             

Adrenergični antagonisti

-AGONISTI a2 receptora - Smanjuju aktivnost simpatičkog nervnog sistema, KLONIDIN, GVANABENZ

                                      - a-BLOKATORI   PRAZOSIN, a1 antagonist, terapija hipertenzije

Antagonisti ovih receptora dovode do vazodilatacije i snižavanja krvnog pritiska

β-BLOKATORI - Široka upotreba u lečenju srčanih aritmija, angine, hipertenzije

                              Hronična upotreba ovih lekova snižava krvni pritisak, mehanizam nije razjašnjen!

-β1 selektivni – kardioselektivni antagonisti      ATENOLOL, METOPROLOL

-β neselektivni antagonisti      PROPRANOLOL, TIMOLOL

-Mešoviti a- i β-blokatori       LABETALOL, specifičan za a1receptore         Karvedilol, noviji