Dokazi o postojanju dva nova elementa, najtežih do sada, pripremaju se već nekoliko godina. Brojni timovi istraživača tvrde da su proizveli teške elemente spajajući jezgra lakših atoma. Trebalo im je 3 godine pre nego što su objavili zvanično stanje.
U međuvremenu im je Međunarodno udruženje čiste i primenjene hemije (IUPAC) dodelilo imena unukvadijum i ananheksijum, zasnovana na njihovim atomskim brojevima 114 i 116.
Takođe su se razmatrale tvrdnje o pronalasku elemenata sa atomskim brojevima 113, 115 i 118, ali su odbačene kao nedovoljno osnovane.
Teški elementi imaju tendenciju radioaktivnosti, s obzirom na činjenicu da njihovi atomi imaju više neutrona nego protona i brzo se raspadaju.
Njihova primena izgleda neće biti moguća jer su stabilni svega 1 sekund pre nego što se raspadnu, ali približavaju istraživanje stvaranju elemenata sa 120 i više protona.
Nuklearni teoretičari smatraju da bi ovi super teški atomi možda mogli da ostanu u stabilnom stanju nekoliko decenija i tako predstave važne hemijske osobine.
“Otkriće nas približava ostrvu stabilnosti,” rekao je dr Pol Kerol. “Iako možda 116 i 120 izgledaju kao mali skok, to nije slučaj. Kada jednom dostignemo taj nivo, trebalo bi da bude lakše. Ovi elementi bi trebalo da opstanu duže, tako da možemo da proučavamo njihove hemijske osobine. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da li će biti stabilni nekoliko minuta ili više godina. Oni će možda moći da pokrenu nuklearne reaktore ili da se koriste za nuklearno naoružanje. Nismo sigurni, ali uvek pretpostavljamo da će vojska pokazati interesovanje.”
Plutonijum, sa atomskim brojem 94, najteži je poznati prirodni element. Svi teži od njega, uključujući Ajnštajnijum, Raderfordijum i Kalifornijum proizvedeni su sintetičkim putem i imaju brz proces raspadanja.
Dr Teri rener, izvršni direktor IUPAC-a, rekao je: “Ako dođemo do 120 ili 126 možda ćemo postići nešto neograničeno. U tom slučaju se mogu proizvoditi sinteze novih materijala korisnih, recimo u kompjuterskoj tehnologiji ili medicini. Ali zapravo to niko ne može znati. Sve je još uvek u domenu teorije. “
Takođe su se razmatrale tvrdnje o pronalasku elemenata sa atomskim brojevima 113, 115 i 118, ali su odbačene kao nedovoljno osnovane.
Teški elementi imaju tendenciju radioaktivnosti, s obzirom na činjenicu da njihovi atomi imaju više neutrona nego protona i brzo se raspadaju.
Njihova primena izgleda neće biti moguća jer su stabilni svega 1 sekund pre nego što se raspadnu, ali približavaju istraživanje stvaranju elemenata sa 120 i više protona.
Nuklearni teoretičari smatraju da bi ovi super teški atomi možda mogli da ostanu u stabilnom stanju nekoliko decenija i tako predstave važne hemijske osobine.
“Otkriće nas približava ostrvu stabilnosti,” rekao je dr Pol Kerol. “Iako možda 116 i 120 izgledaju kao mali skok, to nije slučaj. Kada jednom dostignemo taj nivo, trebalo bi da bude lakše. Ovi elementi bi trebalo da opstanu duže, tako da možemo da proučavamo njihove hemijske osobine. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da li će biti stabilni nekoliko minuta ili više godina. Oni će možda moći da pokrenu nuklearne reaktore ili da se koriste za nuklearno naoružanje. Nismo sigurni, ali uvek pretpostavljamo da će vojska pokazati interesovanje.”
Plutonijum, sa atomskim brojem 94, najteži je poznati prirodni element. Svi teži od njega, uključujući Ajnštajnijum, Raderfordijum i Kalifornijum proizvedeni su sintetičkim putem i imaju brz proces raspadanja.
Dr Teri rener, izvršni direktor IUPAC-a, rekao je: “Ako dođemo do 120 ili 126 možda ćemo postići nešto neograničeno. U tom slučaju se mogu proizvoditi sinteze novih materijala korisnih, recimo u kompjuterskoj tehnologiji ili medicini. Ali zapravo to niko ne može znati. Sve je još uvek u domenu teorije. “
Нема коментара:
Постави коментар