-Mentalna oboljenja se javljaju kao posledica poremećaja
u biosintezi, deponovanju, oslobađanju i inaktivaciji neurohumoralnih transmitera
(neurotransmitera u CNS). Veliki broj lekova ima dejstvo na neurotransmitere.
PSIHOFARMACI
-Psihotropni
lekovi su supstance koje utiču na ponašanje čoveka.
-Psihofarmaci su lekovi se koriste u terapiji psihotičnih i neurotičnih poremećaja.
Dele na: Neuroleptike ( fenotiazini, butirofenoni, tioksaneni, reserpin )
Anksolitici ( benzodiazepini, meprobamat )
Antidepresivi ( triciklični antidepresivi, inhibitori monoamino
oksidaza, MAO )
Psihostimulansi ( amfetamin i njegovi derivati,
kofein )
Halucinogeni ( LSD, hašiš, meskalin )
-Neurotransmiter je svaka supstanca koja prenosi nadražaj kroz sinapsu (acetilholin,
noradrenalin ).
-Neurohormon je svaka supstanca koja se sintetiše u mozgu, ali deluje na udaljenom
organu (svi hormoni ).
-Neuromodulatori su supstance koje modifikuju delovanje neurotransmitera(adenozinprostaglandin,
endorfin ).
-Neuromedijatori su supstance koje pomažu realizaciju efekata neurotransmitera u
postsinaptičkoj ćeliji
-Lekovi koji menjaju bilo koji transmiter, dovode do promena u
funkcionisanju CNS i promena u
ponašanju.
-Neurotransmiter u
CNS, mora ispunjavati uslove:
-Da se nalazi u presinaptičkim nervnim vlaknima i da se oslobodi pod dejstvom električne stimulacije.
-Farmakološki identifikovan - aplikacija na neuron da prouzrokuje iste efekte kao one koji nastaju u toku fiziološkog razdraženja i inhibicije neurona.
-Dejstvo antagonista (i drugih lekova) u saglasnosti sa aktivnošću neurotransmitera.
-U CNS-u da postoje enzimi koji stimulišu i razgrađuju potencijalni neurotransmiter.
ACETILHOLIN
-Nalazi se u mnogim
delovima CNS-a, u kori velikog mozga i u bazalnim ganglijama.
-U mozgu su enzimi koji sintetišu i razgrađuju acetilholin, tj. holin-acetil-transferaza i
holinesteraza.
KATEHOLAMINI
-Kateholamini (dopamin,
noradrenalin, adrenalin) su neravnomerno raspoređeni u CNS.
-Gusta
adrenergična inervacija u Nucleus Tractus Solitarius ima ulogu u centralnoj
kontroli art. pritiska.
-U terminalnim
nervnim proširenjima kateholamini su
deponovani u specifičnim subcelularnim formacijama tzv. granuliranim
vezikulima.
-Iz vezikula kateholamini se oslobađaju u toku nervne aktivnosti, i ponovo prelaze
procesom aktivnog transporta.
-Sintetišu
se u srži nadbubrežne žlezde i adrenergičnim nervnim
završecima na periferiji, i u nekim strukturama mozga.
-Sintetisani dopamin
se pretvara u noradrenalin pod
dejstvom enzima dopamin-beta-hidroksilaze.
-Aktivnost ovog enzima se inhibira disulfiramom
ADRENERGIČNI RECEPTORI
-Efekti
kateholamina se odvijaju preko 2 vrste adrenergičkih receptora: alfa , beta i dopaminergičkih receptora.
-Adrenergični beta receptor je enzim adenilna ciklaza. Pomaže stvaranju
cikličnog adenozin-monofosfata (cAMP) u ćeliji
(medijator za glikogenolizu i lipolizu) .
-cAMP se
razgrađuje pod dejstvom enzima fosfordiesteraze. Inhibitori ovog enzima kofein,
aminofilin prouzrokuju nagomilavanje cAMP-a u ćeliji.
-Neuroleptici
(antipsihotici) blokiraju dopaminergične i delom
noradrenergične receptore u
centralnom nervnom sistemu i na taj način bitno utiču na ponašanje.
5-HIDROKSITRIPTAMIN – SEROTONIN
-Nalazi se u talamusu, hipotalamusu i mezencefalonu. Serotoninski sistem ima ulogu u
smenjivanju spavanja i budnog stanja. Primenom lekova koji blokiraju sintezu serotonina
izaziva nesanicu.
AMINO KISELINE
KAO NEUROTRANSMITERI
-Amino kiseline kao neurotransmiteri u CNS-u su:
gama-amino buterna kiselina
(GABA),(inhibitorni)
glicin, (inhibitorni)
glutaminska kiselina (ekscitatorni) i
asparaginska kiselina (ekscitatorni)
-Ove amino kiseline održavaju brze veza između
određenih tačaka u CNS-u.
-GABA brzo inhibiše
skoro sve neurone u CNS-u, i povećava
permeabilnost neuronske membrane prema jonima hlora (preko receptora GABA1 i GABA2).
-Kofaktor za dekarboksilaciju glutaminske kiseline i sintezu GABA-e
je vitamin B6 (piridoksin).
-Glicin se nalazi u kičmenoj moždini i inhibiše većinu neurona i
motorne neurone. Dejstvo
glicina se selektivno blokira strihninom
-Glutaminska
kiselina i asparaginska kiselina
depolarizuju neurone aktiviranjem natrijumovih kanala u ćeliji neurona. Zajedno sa gama-aminobuternom
kiselinom ("sistem glutaminska kiselina-GABA"), glutaminska kiselina održava osnovni odnos između depresije
i razdraženja!
PEPTIDI
KAO NEUROTRANSMITERI
-U CNSu je preko 30
peptida za koji vrše ulogu
neurotransmitera ili neuromodulatora. Oni su još poznati i kao neuropeptidi ili peptidni hormoni
endokrinog i neuroendokrinog sistema.
-Najznačajniji
neuropeptidi su: opioidni peptidi (enkefalin,beta endorfin),
supstancija P,
angiotenzin II , vazopresin,
holecistokain....
-Psihofarmak je supstancija koja:
-Antagonizuje ili potencira delovanje
neurohumoralnih neurotransmitera u CNS.
-Antagonizuje delovanje supstancija koje prouzrokuju poremećaje ponašanja, npr. LSD-a,
-Deluje na moždane strukture
koje deluju na ponašanje I
-Modifikuje ponašanje
eksperimentalnih životinja u stanjima i uslovima koji su koliko-toliko
slični onome što se viđa u humanoj psihopatologiji.
NEUROLEPTICI
(ANTIPSIHOTIČNI LEKOVI)
-Delovanje
ispoljavaju blokiranjem
dopaminskih receptora i poboljšavaju
patološke promene u ponašanju
( šizofrenija ).
-Hemijski,
fenotiazini (hlorpromazin,generički)su heterociklična jedinjenja, čiji se osnovni heterociklus u osnovi i
drugih lekova kao što su antihistaminici, antiseptici i dr.
-Razlika između psihofarmaka i antihistaminika je u
supstituentu na N atomu - kod
psihofarmaka ima niz od tri i više
C-atoma, a kod antihistaminika niz od dva
C-atoma.
-Psihofarmaci iz reda fenotiazina
se dobijaju supstitucijom na N i C-atomu
koji se nalazi u položaju 2—
-Supstitucija na N
atomu se vrši alifatičnim
i heterocikličnim baznim ostacima, dajući veći broj lekova iz ove grupe: Lyiogen, Prazine,
Nozinan,
Tioksantini
-Nastaju kada
se u fenotiazinskom skeletu N atom zameni C-atomom. Ovom promenom dolazi do slabljenja
psihotičkog efekta, a pojačava se antidepresivni
efekat. Ako se raskine dvoguba veza,
dejstvo se gubi.
Derivati butirorenona
-Su lekovi sa malom
terapijskom širinom. Do njihove strukture se došlo iz petidina (analgetik),
s tim što novonastali lekovi nemaju analgetički efekat.
Dejstvo
fenotiazina
-Hlorpromazin i drugi fenotiazini snažno
potenciraju centralna depresivna dejstva alkohola, analgetika, hipnotika i
anestetika.
-Hlorpromazin
se dobro resorbuje iz GIT-a i
poluvreme zadržavanja u plazmi je 10–20h. Njegovi
metaboliti izlučuju se i 2 -6 nedelja posle prestanka uzimanja. Liposolubilan
je i lako se resorbuje i prolazi u CNS.
ANKSIOLITICI
-Farmakološko dejstvo ove grupe lekova je umirenje, smanjenje psihičke prenapregnutosti i
otklanjanje straha (anksiolitički efekat). Ne deluju antipsihotički.
-Anksioznost je stanje psihičke prenapregnutosti, koja postaje problem
onda kada onesposobljava čoveka.
-Cilj primene ove grupe lekova je da otkloni ili snizi stepen napetosti.
-U hemijskom pogledu glavna podela
anksiolitika je:
Derivati benzodiazepina i Barbiturati
-Derivati diazepina imaju dva
benzolova prstena od kojih jedan
sadrži hlor. Diazepinski prsten je bitan za dejstvo. Prvi sintetisani diazepinski derivat je bio hlordiazepoksid-Librium.
-Zamena imino
strukture u molekul hlordiazepoksida
sa normalnom cikličnom amidskom strukturom dala je lek diazepam (Apurin, Bensedin). Dejstvo isto ali
klinički efekat bio više puta pojačan.
-Derivata sa jačim ili slabijim dejstvom i sa efektima kao
što je mišićna relaksacija ili antikonvulzivni efekti:
Lorazepam, midazolam, rohipnol
-Trovanja nisu smrtna, sem u kombinaciji sa alkoholom, fenotiazinima, tricikličnim
antidepresivima.
Antagonist flumazenil (Anexat) može da smanji ili prekine sedativne, anksiolitičke, anzikonvulzivne i
miorelaksantne efekte benzodiazepina. Koristi se u niskim dozama (0,2 - 1,0
mg).
-Svi benzodiazepini prouzrokuju blagu relaksaciju skeletnih mišića, deluju i antikonvulzivno.
-U krvotoku vezani
za proteine (oko 80%). Poluvreme
eliminacije je 10 časova i duže, što zavisi
od hemijske strukture primenjenog diazepama.
-Biotransformacija se odvija u jetri.
-Nastali metaboliti su aktivni kao što je oxazepam,
N-desmetildiazepam i izličuju se uglavnom urinom.
-Povećanje
tolerancije ne postoji.
-Nitrazepam, bromazepam, flurazepam, flunitrazepam,
clobazam, oxazepam, nordazepam
-Dejstvo benzodiazepina povezano
je sa funkcijom GABA-e, tj. olakšvaju prenošenje
inhibitornih impulsa u CNS-u. Menjaju aktivnost
proteina koji i sam deluje na iste receptore na koje i GABA.
Barbiturati
-Pojačavaju funkciju g-aminobuterne kiseline (GABA) u CNSu. U odsustvu GABA i imitiraju njeno
dejstvo!
Veliki broj lekova stupa u interakciju sa
barbituratima.
-Dovode
do : Sedacije, hipnoze, kome i smrti!
Suprimiraju respiraciju
Indukuju sistem P-450 u jetri
-Prema dužini
delovanja se dele : Ultrakratko (minuti): tiopenton
Kratko
(sati): pentobarbiton, sekobarbiton
Dugodelujući (dani): fenobarbiton
-Upotreba: Ultrakratkodelujući: anestezija
Kratkodelujući:
epilepsija
Kod
hronične upotrebe razvija se fizička
zavisnost!
Apstinencijalni
sindrom jako ozbiljan, čak je moguć i kardiovaskularni kolaps!
ANTIEPILEPTICI
-Epilepsija – hronični poremećaj sa
rekurentnim epizodama abnormalnog pražnjenja (napada) u grupi neurona u mozgu
-Tip napada i LEK
IZBORA: Generalizovani
konvulzivni – VALPROAT, Karbamazepin
Parcijalni,
jednostavni, složeni i sekundarno generalizovani – Karbamazepin, Fenitoin Generalizovani
nekonvulzivni – ETOSUKSIMID, Valproat,
Klonazepam – ne razvija toleranciju na antiepileptički efekat.
-Karbamazepin dovodi do autoindukcije sopstvenog metabolizma
-Fenitoin ima kinetiku nultog reda (već u terapijskom
intervalu)
-Visoke doze
izazivaju ataksiju i
nistagmus, hirzuitizam, ogrubljivanje crta lica i hiperplazija gingiva
-Etosuksimid izaziva bolove u želucu,
povraćanje, štucanje
-Valproat pojačava enzime jetre, mučnine i
povraćanje, kao i povećanje telesne mase. Može izazvati tremor.
-Fenobarbiton je alternativni lek za generalizovane konvulzije i
parcijalne napade.
ANTIDEPRESIVI
-Obuhvataju hemijski raznorodnu grupu lekova, deluju na depresivne psihoze. Otklanjaju strah i smanjuju ili gase depresivne misaone
sadržaje.
-Najvažnije grupe
antidepresivnih lekova su: Triciklični i tetraciklični antidepresivi
Inhibitori MAO
Selektivni inhibitori ponovnog
preuzimanja serotonina
-Sprečavaju preuzimanje kateholamina i
serotonina u odgovarajuće nervne završetke u velikom mozgu. Potenciraju adrenergične
i serotoninergičke aktivnosti i popravljaju
simptome depresivne psihoze.
-Triciklični
antidepresivi
inhibiraju enzim triptofan-pirolazu u jetri pa se
povećava koncentracija triptofana u
krvi i mozgu, i količina
sinteze serotonina u mozgu. Amitriptilin,
doksepin, maprotilin
-Prozak - Selektivni
inhibitor serotoninskih receptora. Pokazuje manje toksične efekte i sigurniji
je u terapiji. Ovi
lekovi deluju i antiholinergično,
što se manifestuje pojavom suvoće
usta, retencijom mokraće, poremećajima vida (paraliza akomodacije).
-Veće doze mogu
prouzrokovati pojavu hipomanije sa
halucinacijama! Kod
zdravih
osoba, prouzrokuju samo umirenje, pospanost
i neprijatne antiholinergičke efekte.
-Triciklični antidepresivi se dobro
resorbuju iz GIT-a, skoro 90% su vezani za proteine plazme. Poluvreme eliminacije je od 13-17 sati. Terapijski
efekat
se postiže tek posle dve do tri nedelje lečenja.
LEKOVI KOD
BIPOLARNIH POREMEĆAJA
-LITIJUM,
karbamazepin, valproat
-Litijum ima mali terapijski indeks!
-Cilj terapije: redukcija učestalosti fluktuacija raspoloženja!
ANALGETICI I
ANESTETICI
-Analgetici otklanjaju bol pri punoj
svesti bolesnika. Prilikom uzimanja nekih lekova iz ove grupe postoji opasnost od razvijanja psihičke i fizičke zavisnosti.
-Dele se u 2 velike grupe : -A.
Opijati ("Narkotički analgetici") - Alkaloidi opijuma i
njihovi polusintetski derivati : Morfin,
Kodein, Diacetilmorfin (Heroin),
Dihidromorfin (Dilaudid) Sintetski analgetici - zamena za
prirodne alkaloide iz opijuma : Petidin (Meperidin, Dolantin), Metadon (Heptanon)
-B. Antipiretički
analgetici ("Nenarkotički analgetici")- Acetilsalicilna kiselina, Paracetamol,
Aminofenazon (Aminopirin), Fenilbutazon (Butazolodin).
-Antipiretički analgetici ne stvaraju
zavisnost. Suzbijaju bolove u mišićima i zglobovima, glavobolju i zubobolju
-Opijati su snažni analgetici i mogu
suzbiti i najjače bolove (opekotine, frakture, maligni procesi).
MORFIN
-Na pojedine delove CNSa deluje depresivno, dok na
druge deluje ekscitativno.
-Farmakološki efekat morfina je analgezija, a da ne izaziva opštu depresiju CNS-a, ni gubitak
svesti.
-Deprimira psihičko doživljavanje bola. Uzrok bola postoji, ali kod bolesnika nema
straha i ne paničim morfin deluje i sedativno
-Otkrivena
su tri tipa opijatnih receptora: m=
mi, najlakše se aktivira morfinom, k
= kapa i d= delta.
-Nalokson, antagonist morfina, najlakše i
najpotpunije blokira m
receptore, deluje i na druge opijoidne receptore.
-Od
alkalioda koji se koriste u medicini najznačajniji je morfin, kodein, papaverin.
OPŠTI ANESTETICI
-Opšta anestezija bolesnik
u dubokom besvesnom stanju, postoji analgezija, arefleksija i atonija skeletnih
misica
-Lokalnom
anestezijom
lek prouzrokuje odsustvo bola u ograničenom predelu, pri tome je očuvana svest
bolesnika.
-Opšta anestezija se izvodi na dva načina:
1.Inhalaciona anestezija - udisanje anestetičkih para i gasova, npr. halotana ili azotnog oksiduala.
2.Intravenska
anestezija
intravenskim ubrizgavanjem lekova, npr. tiobarbiturata.
Etar i halotan
-Etar - u malim količinama i nema opasnosti od hipoksije. Ne
oštećuje jetru, bubreg, krvotok i disanje i postiže se dobra relaksacija
mišića. Anestezija nastaje sporo
-Halotan - isparljiva tečnost, ali nije zapaljiva i retko
pruzrokuje post-operativnu nauzeju i povraćanje.
Anestetički
gasovi
-Azotni oksidul (azot
suboksid, "gas smejavac" najmanje toksičan, ali slab
anestetik. Koristi se u kombinaciji sa drugim anesteticima - halotan.
-Ciklopropan je
snažan analgetik, postiže brzu anesteziju bez hipotenzije.
-Cilj anestezije je da se postigne : analgezija, arefleksija
i relaksacija skeletnih mišića. A da budu očuvane
funkcije disanja i krvotoka!
-Opšti
inhalacioni
anestetici spadaju u grupu hemijski inertnih gasova – resorbuju se, raspodeljuju i eliminišu, ne izazivaju hemijske
promene u organizmu.
-Ubrizgavaju i.v. za postizanje anestezije: Tiopentan-natrijum (pentothal sodium) -najviše upotrebljavani
anestetički agens, izuzetno brzo izaziva
anesteziju (u toku 15-30 sec. posle i.v.
primene).
-Prednosti i.v. anestezije su: lako se izvodi,
manje neprijatna za bolesnika, brzo nastaje, nema opasnosti od eksplozije, nema
iritacije disajnih puteva, nema komplikacija u toku buđenja
-Glavni nedostatak – teško se upravlja. Jednom
ubrizgan lek, ne može se brzo eliminisati iz organizma OPASNOST – DEPRESIJA DISANJA!