Историја медицине у Риму

       Само на први поглед се може рећи да су грчка и римска цивилизација сличне. Грци су свој свет обојили хуманизмом, љубављу према животу, уметности и свему ономе што оплемењује људску душу и уздиже нас изнад примитивног. Њихова је изрека да је човек друштвено биће. Демократија, као друштвено уређење, потиче из старе Грчке. Књижевност, филозофија, уметност, наука, спорт и физичка култура свој процват доживљавају управо у овој цивилизацији.

       Римљани су били сасвим другачији. Окосницу римског народа су чинили сељаци и војници, дисциплиновани и прости, без пуно маште, али са изузетним смислом за организацију и систематичност. Били су најјача војна сила античког света и за кратко време су покорили цео тада познат свет.

       Заслуге старих Римљана у области медицине су, пре свега, на подручију јавне хигијене и здравства и санитарног законодавства. Хипократова наука у Риму доживљава прави процват, али Римљани нису одмакли даље.

РИМСКА МЕДИЦИНА ПРЕ ГАЛЕНА

Гален

        Најзначајнији римски лекар - научник био је Гален. Његово медицинско учење се заснива на Хипократовом учењу, али садржи елементе свега позитивног што је античка медицина изнедрила и мимо Хипократа. Одржало се све до XVI века, када са појавом ренесансе почиње да цвета наука жељна нових сазнања.

       Гален је рођен 129. године н.е. у Пергаму у Малој Азији. Значи, и он је био Грк. Студирао је медицину у Пергаму и, наравно, у Александрији, где се посебно бавио анатомијом. Године 162. н.е. стигао је у Рим, где је почео своју славну научничку каријеру и лекарску каријеру. Умро је 199. г.н.е. у Риму као најславнији римски лекар и научник.

       Био је ватрени поборник Хипократовог учења. Од њега преузима теорију о телесним соковима и хуморалну патологију. Веома је значајна Галенова иновација у медицини: увођење експеримената као научне методе у проучавању физиолошких и патолошких процеса.

       Анатомију и физиологију је сматрао основом медицине и тако их је и третирао. Поједине органе описује на основу многобројних секција које је извршио, али на животињама! Никада није сецирао људски леш. Дао је тада најбољи приказ нервног система. Разликовао је тврде, моторне и меке, сензибилне нерве. Тврдио је да нерви излазе из мозга и кичмене мождине. Експериментално је доказао да се прекидом кичмене мождине одузимају поједини делови тела, а да место одузетости зависи од дела кичмене мождине који је прекинут. Ни он није знао да крв циркулише у организму, али је знао да и у венама и артеријама има крви. Рад срца се подстиче дисањем. Ова теорија о срцу и крвном систему се одржала све до XVII века, читавих 15 векова.

       После Галенове смрти у античкој медицини наступа стагнација. То је време када настају многи ратови, борба за римски престо. У таквим околностима наука и уметност ћуте. Silent musae inter arma (међу оружијем музе ћуте).