3.LEKOVI KOJI DELUJU NA VEGETATIVNI NERVNI SISTEM

-Autonomni (vevgetativni) ns upravlja mehanizmima pomoću kojih se održavaju funkcije najvažnijih organa i organskih sistema, kao što su srce, glatki mišići i žlezde. Regulacija se vri bez uticaja svesti.

-Deli se na: Simpatikus i parasimpatikus.

-Vlakna autonomnog ns prenose impulse sa periferije ka CNS-u (autonomna aferentna vlakna) ili od CNS-a ka periferiji (autonomna aferentna vlakna).

-Eferentna vlakna su važnija za razumevanje delovanja lekova.

-Autonomno inervisani organi dobijaju inervaciju i od simpatikusa i od parasimpatikusa, i deluju antagonistički jeda prema drugom.

-Simpatikus priprema organizam za „borbu ili bekstvo“, aktivan je kada je organizam izložen naporima – stres.

-Parasimpatikus omogućava varenje hrane i pomaže resorpciju hranljivih materija i konzervaciju energije.

HOLINERGIČNI I ADRENERGIČNI RECEPTORI

-Dejstvo holinergičnih i adrenergičnih supstanci se odvija posredstvom holin. i adren. receptora koji su na postsinaptičkoj membrani i u efektornom organu.

-HOLINERGIČNI RECEPTORI – smešteni u parasimpatikusu su: Muskarinski i Nikotinski

-Muskarinski receptori su u srcu, glatkim mišićima i egzokrinim žlezdama. Efekti Acetilholina i parasimpatične stiulacije, su istovetni sa efektima koje proizvodi muskarin(alkaloid iz gljive Amanita muscaria) kada se veže za receptore.  Ovi receptori se blokiraju atropinom i skopolaminom.

-Nikotinski receptori su u autonomnim ganglijama, skeletnim mišićima i srži nadbubrežne žlezde. Efekti holinergičnih supstanci su istovetni sa dejstvom nikotina. U ganglijskim receptorima se blokiraju ganglijskim blokatorima. U skeletnoj muskulaturi se blokiraju d-tubokurarinom i drugim mišićnim relaksansima.

-ADRENERGIČNI RECEPTORI su: Alfa (alfa1 i alfa2) i Beta(beta1 i beta2)

-Adrenergični Alfa receptori su u glatkoj muskulaturi krvnih sudova. Stimulacija adren. supstancama proizvodi vazokonstrikciju. Blokiraju se alkaloidima.

-Alfa1 su u postsinaptičkoj membrani i sudeluje u vazokonstrikciji. Noradrenalin je agonist za ovaj receptor.

-Alfa2 su u presinaptićkom nervnom završetku i oslobađa Noradrenalin. Agonisti su: Klonodin, Adrenalin, Noradrenalin, Metoksamin i Fenilefrin. Najvažniji: Fentolamin, Johimbin, Fenoksibenzamin i prazocin.

-Adren. Beta receptori su u srcu, bronhijama, krvnim sudovima i jetri.

-Beta1 prouzrokuje pojačanje srčanog rada, pojačano oslobađanje renina i lipolizu.

-Beta2 prouzrokuje bronhodilataciju, vazodilataciju i glikogenolizu.

-Neselektivni adren. beta blokatori (Propranolol) blokiraju oba beta receptora.

-Selektivni beta blokator Aethanol, blokira beta1, a u većim dozama selektivnost se gubi.

KLASIFIKACIJA LEKOVA

-Holinergični lekovi : Acetilholin i drugi estri holina, antiholinesterazne supstance, pilokarpin

-Antiholinergični lekovi : Atropin i Skopolamin, kao i sintetske zamene

-Ganglijski stimulansi i blokatori : Nikotin i Mekamilamin

-Adrenergični lekovi : Kateholamini – Dopamin, Adrenalin, Noradrenalin. Efedrin.

-Adrenergični blokatori : Alkaloidi iz ražene glavnice (ergotamin, ergotoksin), Propranolol.

HOLINERGIČNI LEKOVI

-Proizvode sefekte koji su identični sa dejstvom Acetilholina.

-Dele se na dve grupe : 1. Holinergični lekovi sa direktnim delovanjem na muskarinske i nikotinske holinergične receptore. To su Acetilholin (metaholin, karbohol) i Pilokarpin. Muskarin ima samo toksikološki eksperimentalni značaj.

                                       2. Lekovi koji indirektno deluju na holinergične receptore. Antiholinesterazne supstancije – Inhibišu enzim acetilholinesterazu i nagomilavaju acetilholin na nivou receptora. Supstance deluju indirektno preko nagomilanog acetilholina. Tu spadaju acetilholinesterazni lekovi: Fizostigmin, Neostigmin, Piridostigmin. Antih. pesticide i antih. bojni otrovi.

-Antiholinesterazne supstance se dele u 2 grupe: Sa kratkim dejstvom (reverzibilne): Fizostigmin, Neostigmin, Piridostigmin                                      Sa dugim dejstvom (ireverzibilne): organofosforni insekticidi i nervni bojni otrovi.

- Antiholinesterazni lekovi vezuju i stvaraju kompleks koji se teško hidrolizuje.

-Nakon dejstva Fizostigmina i Neostigmina regeneracija enzima je spora i spontano nestaje nakon par sati.

-Dejstvo Arganofosfata regeneracija leka je usporena, skoro pa se ne odvija, pa se primenjuju sredstva za reaktivaciju enzima Atropin i Oksimi. Oksimi odvajaju fosfornu grupu iz fosfodisa*og enzima i vrši regeneraciju

- Fizostigmin i Neostigmin –deluju isključivo posredstvom acetilholina i izazivaju muskarinske efekte kod efektornih organa (mioza, smanjenje intraokularnog pritiska, bronhokonstrikcija, pojačano lučenje pljuvačke, pojačanje peristaltike tonusa glatkih mišića GIT-a-defekacija i uriniranje,, usporenje rada srca i pojačano znojenje.)

-Neostigmin delimično deluje i na nikotinske receptore.

-Svi muskarinski efekti Fizostigmina i Neostigmina uklanjaju se Atropinom. Nikotinski efekti Neostigmina uklanjaju se d-tubokurarinom i srodnim mišićnim relaksansima.

ANTIHOLINERGIČKI  LEKOVI

-Ili blokatori, parasimpatikolitici, blokiraju muskarinske holinergične receptore i muskarinska dejstva acetilholina.

-Tu spadaju: Prirodni alkaloidi Atropin i Skopolamin kao i antihistaminici, neuroleptici i antiparkinsonici.

ATROPIN I SKOPOLAMIN

-Su prirodni sastojci biljaka: Atropa belladonna – velebilje, Hyoscyamus niger – bunika i Datura stramonium – tatula.

-Po hemijskom sastavu su estri organskih baza tropina i skopina sa tropa kiselinom.

-Mehanizam dejstva : Oni su antagonisti acetilholina na muskarinskim receptorima, koji se nalaze u srcu, glatkim mišićima i žlezdama. Atropin blokira dejstvo svih estara holina i antiholisteraznih supstancija. Skopolamin  ima jače izrađeno sedativno centralno dejstvo. U velikim dozama, obe supstance prouzrokuju nadražaje CNS-a koji dostiže stepen delirijuma.

-Farmakološko dejstvo : Na glatku muskulaturu deluje spazmolitički, u oku izaziva midrijazu i grč akomodacije, u GIT-u smanjuje motilitet creva i tonus, a deluje relaksirajuće  na glatke mišiće žučnih puteva, bronhodilatatorno, ubrzava rad srca i ne menjaju TA. U visokim dozama dolazi do periferne vazodilatacije i crvenila kože. U žčezdama blokiraju sekreciju: prestanak salivacije i sušenja usta, prestanak lučenja sluzi u bronhijama, prestanak znojenja, smanjenje sekrecije u želucu i crevima.

-Prodiru u CNS, zavisno od doze proizvode efekte: sedacija sam vrtoglavicom i umorom

                                                                                    razdraženje i delirijum praćen halucinacijama

                                                                                    duboka depresija CNSa i koma, postoji i amnezija.

-Brzo se resorbuju iz GIT-a. Midrijaza i paraliza akomodacije, zbog atropina.

-Fizostigmin je farmakodinamski antagonist, njime se otklanjaju periferni i centralni efekti atropina.

ADRENERGIČNI LEKOVI

-Ili simpatikomimetici direktno deluju na adrenergične receptore koji su u efektornim organima, a indirektno oslobađaju kateholamine iz adrenergičnih nerava.

-Dele se na – Kateholamine – adrenalin, noradrenalin, dopamine

                       Adren. vazokonstriktori – efedrin, metoksamin, nafazolin

                      Adren. bronhodilatatori – salbutamol

                      Adren. stimulansi CNS-a – afetamin, metamfetam

ADRENERGIČNI BLOKATORI

-Blokiraju adren. alfa i beta receptore i isključuju delovanje kateholamina.

-Alfa blokatori su – fenoksibenzamin, fentolamin, alkaloidi ražene glavice,.

-Beta blokatori – propranolol, sotalol, pindolol

GANGLIJSKI BLOKATORI

-Onemogućavaju depolarizantno delovanje acetilholina na ganglijske ćelije i u simp i parasimp ganglijama.

-Blokadom simpatičkih ganglija prekidaju se vazomotorni impulse prema glatkim mišićima krvnih sudova.

-Blokadom parasimpatičkih ganglija smanjuje se tonus glatkih mišića GIT-a sa opstipacijom i otežanim mokrenjem, midrijazu sa poremećajima akomodacije, inhibiciju sekrecije pljuvačke i znoja.

-Ganglijski blokatori se primenjuju parenteralno.

NIKOTIN

-Rezultat stimulacije simpatične ganglije je oslobađanje kateholamina, vazokonstrkcija, tahikardija, hipertenzja i bledilo kože.

-Rezultat stimulacije parasimatičnih ganglija i nikotinskih receptora su: bradikardija, nauzeja nesvestica, povraćanje, hipersalivacija i pojačana peristaltika sa prolivima. Centralni efekti u slučaju trovanja su: vrtoglavica, nauzeja, povraćanje i konvulzije.

-Velike doze nikotina uzrokuju blokadu ganglija, paralizu skeletnih mišića i komu.

-Leči se simptomatski, nije poznat efikasan antagonist.

HISTAMINICI I ANTIHISTAMINICI

-Histamin je jedan od biogenih amina. Nastaje dekarboksilacijom amino kiseline histidna. Deluje  preko H1 i H2 receptora.

-H1 receptori su u glatim mišićima, srcu, mozgu. Blokiraju se H1 antihistaminicima – prometazinom.

-H2 receptori su u sluznici želuca, uloga histamina je u sekreciji želudačnog sadržaja i hlorovodonične kiseline. Blokiraju se H2 antihistaminicima – cimetidinom ili ranitidinom.