Sa predavanja dr Vesne Antonić
Шећерна болест
(Dijabetes
Melitus)
Представља тежак
метаболички поремећај који се манифестује хипергликемијом, а настаје због
релативног или апсолутног недостатка инсулина.
Апсолутни недостатк
је код оштећења панкреаса (хронични панкреатитис) , или неких метаболичких
поремећаја.
Релативни недостатак
је код гојазних особа када се јавља инсулинска резистенција. Она настаје када
се ћелија увећа, инсулински рецептори који су на њој остају непромењени и не
могу да приме глукозу.
Према ЕТИОЛОГИЈИ разликујемо
тип 1 и тип 2. Тип 1 је код
апсолутног недостатка инсулина. Он се манифестује најчешће наглим последицама
(акутан) где настаје кетоацидоза. Узрок је урођен, јавља се код деце,
адолесцената и особа до 35 година. Код овог облика постоји органско оштећење,
па и уништење ендокриног дела панкреаса. Лечи се искључиво инсулином. Тип 2 настаје услед релативног
недостатка инсулина. Овај тип често има подмукли почетак, компликације су тешке
и хроничне. На евентуално постојање дијабетеса могу да укажу оболели од шећерне
болести у породици, многе болести кардиоваскуларног система (АХТ, инфаркт срца,
обољења периферних крвних судова). Компликације у току трудноће и рађање
крупних беба, повишен ниво масти у крви.
За разлику од типа 1, овде инсулин није
неопходан за преживљавање, али се може користити како би се избегле секундарне
компликације. Код већине болесника настаје после 40. Године, а ретко се јавља у
адолесценцији. Такви болесници нису склони кетоацидози, осим при некој тешкој
инфекцији или трауми. Већина је гојазна и код њих се гликорегулација постиже
смањењем телесне тежине.
Клиничка слика:
- гликозурија.
Присуство глукозе у урину, јер је његова вредност у крви већа
од 10ммол/литру.
- полиурија. Појачано мокрење је последица осмотске
диурезе јер гликоза
излучена са
мокраћом повлачи воду за собом;
- дехидратација. Сува кожа и слузокожа;
- полидипсија.
Повећана жеђ настаје због дехидратације организма услед
великог губитка
течности путем урина;
- полифагија. Појачан апетит и стална глад су присутни;
- мршављење.
Настаје услед изостављања анаболичког учинка инсулина, и
преовладавања
катаболичких процеса глукагона, праћено је слабошћу и
малаксалошћу.
Глукозе има у крви али не може да уђе у ћелије;
- ацетонкетоурија. Мирис на ацетон, јавља се као знак
повећаног стварања
кетонских тела у
јетри и њиховог излучивања мокраћом;
- урогениталне инфекције.
Компликације:
могу бити акутне (хипогликемија, кетоацидоза, хипер -
гликемијска кома, хипогликемија) и
хроничне (микроангиопатије, макроа -
нгиопатије, полинеуро патије и сл).
Акутне:
- хипергликемија. Особа не узима инсулин или узима
инсулин али се не придржава дијете, или има неку тешку инфекцију, сепсу и сл.
Манифестује се у виду кетоацидозе која настаје услед распадања протеина и
масти. Где се ослобађају кетонска тела и масне киселине које закиселе крв. Те
киселе супстанце се везују за мозак и тако долази до енцефалопатија, настаје
Кусмаулово дисање и пацијент може да упадне у кому. Те масти се излучују урином
и може се осетити мирис на ацетон. Лечи се великим дозама алкалних инфузионих
раствора (рингер) , даје му се и калијум. У крви се може приметити
хиперкалијемија која је настала услед дехидратације, али је то лажна хиперкалиемија.
Ниво калијума у крви се смањио, па из ћелија излази калијум и настаје лажна
хиперкалијемија. Даје се инсулин док шећер не падне на 6 - 5ммол/литру, онда му
се даје глукоза, а инсулин смањује. Смешта се у јединицу интензивне неге.
- хипогликемија. Настаје ако је пацијент узео
инсулин и није јео, или се изложио већем физичком напору. Манифестује се у две
фазе: I фаза: пацијент је уплашен,
дрхти, раздражен је, узнемирен, може се јавити мука. Организам
тражи шећер. II фаза: болесник се смирује и упада у кому. Лечи се давањем
глукагона, сваки дијабетичар уз себе треба да има пирету глукагона, даје му се
глукоза и ако је свестан слаткиши.
Хроничне,
пре испољавања клиничке слике, већ 5 година промене на малим крвним судовима.
Најчешће су атеросклерозне промене:
-
микронеуропатије: ретинопатије су промене на капиларима очног дна, може се
јавити слепило. Ренопатије су промене на капиларима бубрега па се може јавити
акутна бубрежна инсуфицијенција. Енцефалопатије особе су чангри -
заве, нервозне, не стрпљиве, губе
интелекуталне способности, и најчешће ум -
иру тако што упадну у енцефаличну кому;
- полинеуропатије: болесници са
кардиоваскуларном болешћу не осећају бол већ гушење. Миокардиопатије долази до
увећања миокарда, коронарне артерије не могу да исхране миокард у довољној
мери, јавља се срчана инсуфицијенција. Склоност ка шлогу и инфаркту миокарда
посебно у стању хипергликемије због атеросклерозних промена.
- макронеуропатије – гангрена.
Превенција Дијабетес
Мелитус - а:
- тип 1. Болесници са овим типом, чији су
родитељи имали дијабет не би требало да узимају концентроване угљене хидрате
сваки дан, треба да их избегавају. И да се држе хигијенско - дијететског
режима.
- тип 2. Болесници који имају овај тип шећерне
болести треба да повећају физичку активност због регулације телесне тежине.
Лечење:
Дијагноза се потврдјује на основу
клиничке слике. Узима се крв на анализу и видимо повећан ниво шећера у крви.
Потврдјујемо да ли је терапија добра:
- Профилом дневне гликемије. Узима се
гликемија наште (пре јела 2х) и постпартално (после јела 2х) тако за свака три
оброка у току 24х. И узима се у 3х ујутро. Ово испитивање није увек тачно јел
болесник може да намести резултат, да се претходни дан хранио нормално. Па се
ради следећи тест.
- Хгб А1Ц је тест засићености глукозом и
показује колико је крв засић -
ена. Код нормалних особа износи 5%, а
код дијабетичара 7%, ако је више, онда се терапија мења. Ако је дата максимална
доза лекова, профил дневне глукозе је уреду, али Хгб А1Ц није, даје се инсулин
ацтрапид 22и. Н. Ј пре јела.
- интензификована терапија је примање инсулина
пре јела и обавезан оброк. И у току ноћи са дугим дејством. Треба да задовољи
дневну дозу инсулина.
- конвенционална комбинују се 70% инсулатард,
30% актрапид, новомиџ 30 у ИИ или ИИИ дозе 22 и. Н. Ј. Ако је пацијент мршав
добија мање инсулина и обрнуто. Важно је спречити касне компликације.
Инсулин
се примењује код типа 1, а може и код типа 2 у циљу спречавања касних
компликација или се не може регулисати другачије. Код типа 1 се ради и
трансплантација панкреаса (целог или делова). Тип 2 се лечи таблетама
метформина (глуформин, тефол) који смањују инсулинску резистенцију,
антихипергликемијски лекови који спречавају хипогликемију.
- хигијенско - дијететски режим представља
ритам узимања хране, 3 оброка и 2 ужине. Шећер који се слабо разградјује:
скроб, дијетална влакна, лубенице по мало, пиринач, шаргарепа, бело и овсено
брашно, доста млека и млечних производа, рибе, печурки. Слатко по мало. Не
узимати масти животињског порекла, концентроване угљенехидрате (мед, шећер,
џем) , воће (шљиве, банане, грожђе) , мање соли, алкохол не.
Повећана
физичка активност.
najjaci ste , hvala za skripte iz infektologije! :)
ОдговориИзбриши