Nešto malo za 4. godinu

Sa predavanja dr Vesne Antonić              

 

Шећерна болест

(Dijabetes Melitus)

Представља тежак метаболички поремећај који се манифестује хипергликемијом, а настаје због релативног или апсолутног недостатка инсулина.

Апсолутни недостатк је код оштећења панкреаса (хронични панкреатитис) , или неких метаболичких поремећаја.

Релативни недостатак је код гојазних особа када се јавља инсулинска резистенција. Она настаје када се ћелија увећа, инсулински рецептори који су на њој остају непромењени и не могу да приме глукозу.

Према ЕТИОЛОГИЈИ разликујемо тип 1 и тип 2. Тип 1 је код апсолутног недостатка инсулина. Он се манифестује најчешће наглим последицама (акутан) где настаје кетоацидоза. Узрок је урођен, јавља се код деце, адолесцената и особа до 35 година. Код овог облика постоји органско оштећење, па и уништење ендокриног дела панкреаса. Лечи се искључиво инсулином. Тип 2 настаје услед релативног недостатка инсулина. Овај тип често има подмукли почетак, компликације су тешке и хроничне. На евентуално постојање дијабетеса могу да укажу оболели од шећерне болести у породици, многе болести кардиоваскуларног система (АХТ, инфаркт срца, обољења периферних крвних судова). Компликације у току трудноће и рађање крупних беба, повишен ниво масти у крви.

За разлику од типа 1, овде инсулин није неопходан за преживљавање, али се може користити како би се избегле секундарне компликације. Код већине болесника настаје после 40. Године, а ретко се јавља у адолесценцији. Такви болесници нису склони кетоацидози, осим при некој тешкој инфекцији или трауми. Већина је гојазна и код њих се гликорегулација постиже смањењем телесне тежине.

Клиничка слика:

 - гликозурија. Присуство глукозе у урину, јер је његова вредност у крви већа

   од 10ммол/литру.

- полиурија. Појачано мокрење је последица осмотске диурезе јер гликоза

  излучена са мокраћом повлачи воду за собом;

 - дехидратација. Сува кожа и слузокожа;

 - полидипсија. Повећана жеђ настаје због дехидратације организма услед   

   великог губитка течности путем урина;

 - полифагија. Појачан апетит и стална глад су присутни;

 - мршављење. Настаје услед изостављања анаболичког учинка инсулина, и

   преовладавања катаболичких процеса глукагона, праћено је слабошћу и

   малаксалошћу. Глукозе има у крви али не може да уђе у ћелије;

- ацетонкетоурија. Мирис на ацетон, јавља се као знак повећаног стварања

  кетонских тела у јетри и њиховог излучивања мокраћом;

 - урогениталне инфекције.

Компликације: могу бити акутне (хипогликемија, кетоацидоза, хипер -

гликемијска кома, хипогликемија) и хроничне (микроангиопатије, макроа -

нгиопатије, полинеуро патије и сл).

Акутне:

 - хипергликемија. Особа не узима инсулин или узима инсулин али се не придржава дијете, или има неку тешку инфекцију, сепсу и сл. Манифестује се у виду кетоацидозе која настаје услед распадања протеина и масти. Где се ослобађају кетонска тела и масне киселине које закиселе крв. Те киселе супстанце се везују за мозак и тако долази до енцефалопатија, настаје Кусмаулово дисање и пацијент може да упадне у кому. Те масти се излучују урином и може се осетити мирис на ацетон. Лечи се великим дозама алкалних инфузионих раствора (рингер) , даје му се и калијум. У крви се може приметити хиперкалијемија која је настала услед дехидратације, али је то лажна хиперкалиемија. Ниво калијума у крви се смањио, па из ћелија излази калијум и настаје лажна хиперкалијемија. Даје се инсулин док шећер не падне на 6 - 5ммол/литру, онда му се даје глукоза, а инсулин смањује. Смешта се у јединицу интензивне неге.

             - хипогликемија. Настаје ако је пацијент узео инсулин и није јео, или се изложио већем физичком напору. Манифестује се у две фазе: I фаза: пацијент је уплашен, дрхти, раздражен је, узнемирен, може се јавити мука. Организам

тражи шећер. II фаза: болесник се смирује и упада у кому. Лечи се давањем глукагона, сваки дијабетичар уз себе треба да има пирету глукагона, даје му се глукоза и ако је свестан слаткиши.

Хроничне, пре испољавања клиничке слике, већ 5 година промене на малим крвним судовима. Најчешће су атеросклерозне промене:

 - микронеуропатије: ретинопатије су промене на капиларима очног дна, може се јавити слепило. Ренопатије су промене на капиларима бубрега па се може јавити акутна бубрежна инсуфицијенција. Енцефалопатије особе су чангри -

заве, нервозне, не стрпљиве, губе интелекуталне способности, и најчешће ум -

иру тако што упадну у енцефаличну кому;

             - полинеуропатије: болесници са кардиоваскуларном болешћу не осећају бол већ гушење. Миокардиопатије долази до увећања миокарда, коронарне артерије не могу да исхране миокард у довољној мери, јавља се срчана инсуфицијенција. Склоност ка шлогу и инфаркту миокарда посебно у стању хипергликемије због атеросклерозних промена.

             - макронеуропатије – гангрена.

           

Превенција Дијабетес Мелитус - а:

             - тип 1. Болесници са овим типом, чији су родитељи имали дијабет не би требало да узимају концентроване угљене хидрате сваки дан, треба да их избегавају. И да се држе хигијенско - дијететског режима.

             - тип 2. Болесници који имају овај тип шећерне болести треба да повећају физичку активност због регулације телесне тежине.

            Лечење:

Дијагноза се потврдјује на основу клиничке слике. Узима се крв на анализу и видимо повећан ниво шећера у крви. Потврдјујемо да ли је терапија добра:

             - Профилом дневне гликемије. Узима се гликемија наште (пре јела 2х) и постпартално (после јела 2х) тако за свака три оброка у току 24х. И узима се у 3х ујутро. Ово испитивање није увек тачно јел болесник може да намести резултат, да се претходни дан хранио нормално. Па се ради следећи тест.

             - Хгб А1Ц је тест засићености глукозом и показује колико је крв засић -

ена. Код нормалних особа износи 5%, а код дијабетичара 7%, ако је више, онда се терапија мења. Ако је дата максимална доза лекова, профил дневне глукозе је уреду, али Хгб А1Ц није, даје се инсулин ацтрапид 22и. Н. Ј пре јела.

             - интензификована терапија је примање инсулина пре јела и обавезан оброк. И у току ноћи са дугим дејством. Треба да задовољи дневну дозу инсулина.

             - конвенционална комбинују се 70% инсулатард, 30% актрапид, новомиџ 30 у ИИ или ИИИ дозе 22 и. Н. Ј. Ако је пацијент мршав добија мање инсулина и обрнуто. Важно је спречити касне компликације.

            Инсулин се примењује код типа 1, а може и код типа 2 у циљу спречавања касних компликација или се не може регулисати другачије. Код типа 1 се ради и трансплантација панкреаса (целог или делова). Тип 2 се лечи таблетама метформина (глуформин, тефол) који смањују инсулинску резистенцију, антихипергликемијски лекови који спречавају хипогликемију.

             - хигијенско - дијететски режим представља ритам узимања хране, 3 оброка и 2 ужине. Шећер који се слабо разградјује: скроб, дијетална влакна, лубенице по мало, пиринач, шаргарепа, бело и овсено брашно, доста млека и млечних производа, рибе, печурки. Слатко по мало. Не узимати масти животињског порекла, концентроване угљенехидрате (мед, шећер, џем) , воће (шљиве, банане, грожђе) , мање соли, алкохол не.

            Повећана физичка активност.