1. Пријава и изолација. Су обавезни. Изолација траје док траје заразност и болесник је заразан све до повлачења отока. У зависности од тежине клиничке слике изолација се може извршити и у кућним условима.
2. Смештај. Болесници се смештају у добро осунчану и умерено загрејану просторију, у удобну постељу. Болесник обавезно треба да мирује јер кретање условљава настанак компликација, на првом месту орхитиса.
3. Праћење виталних функција. Неопходно је пратити ТТ ради потреба снижавања. ТТ се може снижавати туширањем млаком водом или антипиретицима. Прати се изглед болесника.
4. Спровођење личне хигијене. Лична хигијена се спроводи свакодневно уобичајено. Неопходно је редовно одржавање усне дупље. Пресвлачење личног и постељног рубља врши се по потреби.
5. Исхрана. У почетку је течна и кашаста због болова који се јављају при гутању и жвакању. Чим ишчезне болесници могу да узимају обичну храну.
6. Дијагноза. Поставља се на основу:
· анамнезе;
· клиничке слике;
· епидемиолошких података;
· лабораторијских анализа.
Крв се узима за SE и KKS. Седиментација је нормална, број леукоцита је нормалан или снижен уз вишак лимфоцита. Дијагноза се потврђује серолошким тествоима и изолацијом узрочника.
7. Терапија. Подразумева:
· симптоматска тј. примена антипиретика
· Ако је у питању орхитис дају се кортикостероиди у трајању 2-3 дана.
8. Здравствено васпитање. Предстаља едукацију мајке пошто најчешће обољевају деца предшколског и школског узраста. Упознати мајку са важношћу мировања, одржавања личне хигијене, исхраном.
9. Превенција. Може бити:
· Општа
· Специфична–подразумева-примену хиперимуногамаглобулина и MMR вакцине.
Нема коментара:
Постави коментар